Правда

Вучић ће у понедељак у 21 сат гостовати на РТС-у да би, како је најављивано, обелоданио који тајкуни и амбасаде спремају напад на Владу. Највише одговора на питања о државном удару минулих дана давао је Мајкл Кирби, амбасадор САД, који је демантовао да Америка руши Вучића. Ипак, гласине о америчком удару потпалила је прослава славе министарке Зоране Михајловић у „Хајату“, где је гост био управо Кирби - а не функционери СНС. Ово је један од најважнијих послова Вучића током врућег децембра: како спречити солирања и међусобне сукобе у СНС и у самој влади. Пре свега, очигледно је да Зорана Михајловић доживљава себе као аутономну област унутар странке и да је у сукобу са колегама министрима Гашићем, Стефановићем и Вулином. Није тајна ни да у СНС постоји и значајан број незадовољних Вучићевом политиком штедње и приближавања ЕУ. Вруће питање је и модел будуће сарадње са Дачићевим СПС-ом. Варнице периодично прште између социјалиста и напредњака, углавном од напредњака ка социјалистима (афера „Банана“) и углавном због соло иступа младог лава СПС Бранка Ружића (афера „Вучићу, педеру!“). Таква ситуација неће моћи да потраје, поготово ако се на пролеће буде ишло на опште изборе. Сарадња је и даље опција број 1, али се још не знају Вучићеви услови. Уз сталну могућност протеста и демонстрација, ту је и питање отказа. Влада Србије би ових дана требало да усвоји акт о максималном броју запослених у државној управи. До краја године, упркос опирању министара, морало би да почне отпуштање вишка од око 9.000 запослених. Цео процес иде очекивано споро и уз сталне трзавице између министарке Кори Удовички, која организује процес, и министара који морају највише да „секу у својим секторима“. Све је компликованије питање балансирања између Русије и Запада, поготово након што је Турска, чланица НАТО, оборила руски авион. Није пријатно ни помислити колико би се наш дипломатски положај погоршао да је ситуација била обрнута и да је Русија несрећом оборила авион НАТО. Притисак на Вучића ће се повећавати да се Србија коначно изјасни и ту му посао може олакшати само мало вероватни сценарио помирења Русије и Запада. Терористички напад у Паризу показао је да је далеко крај борбе против екстремиста из ИСИС-а који су, да ствари буду горе, и Србију ставили на листу непријатељских земаља које ће „горети у пламену рата“. Било какво шире преливање терористичких удара из западне Европе на Балкан било би погубно за и онако крхку стабилност у региону, а самим тим и за српску економију која покушава да изађе из рецесије. Борба против корупције је премијеру донела велики рејтинг на почетку мандата. Ипак, према последњој оцени Европске комисије о напретку Србије, „напори на сузбијању корупције тек треба да дају резултате“. То се може схватити као опомена Вучићу да драстично појача антикорупцијске напоре. Како ће премијер на то реаговати, могли бисмо да видимо и пре нове године.