Правда

Зато се намеће питање: Како је могуће да званични органи Републике Србије нису реаговали поводом тзв. Споразума о разграничењу између Црне Горе и Косова 26. августа 2016. године? Да подсетим: Црна Гора и Косово потписали су у Бечу споразум о разграничењу. Документ којим се формално повлачи линија разграничења потписали су министри иностраних послова Црне Горе и Косова Игор Лукшић и Хашим Тачи, као и министри унутрашњих послова Рашко Коњевић и Скендер Хисени. Потписивању споразума у Министарству иностраних послова Аустрије у Бечу присуствовали су председници Црне Горе Филип Вујановић, председник Владе Косова Иса Мустафа и аустријски министар иностраних послова Себастијан Курц. Граница између Црне Горе и Косова је иста која је утврђена Уставом некадашње СФРЈ из 1974. и дуга је 80 километара. У Пећи, општини која се граничи с Црном Гором, демаркација је довела до протеста грађана, који сматрају да је тим споразумом Косову одузето неколико десетина хектара земљишта. То изгледа, у најмању руку, чудно, ако се зна да је пре потписивања поменутог споразума Скупштина Косова усвојила резолуцију којом захтева да се граница с Црном Гором демаркира на основу Устава из 1974. Мештани више села изнад Руговске клисуре, у близини врха Чакор, тврде да ће демаркацијом границе њихова имања припасти Црној Гори, односно да ће Црна Гора упасти 40 квадратних километара на косовску територију. Разговори о демаркацији границе између Косова и Црне Горе трају од 2011. године, јер су претходно косовске власти завршиле демаркацију с Македонијом и Албанијом. Што је, такође, у супротности с Уставном Републике Србије. У Приштини је, иначе, крајем прошлог месеца повређено много демонстраната током протеста опозиције која се противи формирању Заједнице српских општина и разграничењу с Црном Гором. У Србији, бар колико се може видети из медија, званичници остају при јасном ставу да је „услов свих услова” за вођење даљих преговора с Приштином формирање Заједнице српских општина, а о преговорима тзв. Републике Косово о границама са суседима (Албанија, Македонија, Црна Гора) нема очекиваних, оштрих реакција.