Правда

У Сирији се фактички воде два рата. Први је рат побуњеника против сиријског председника Башара ел Асада. Асад је наследио оца, ауторитарног лидера Сирије 2000. године и грубо је одговорио на протесте током Арапског пролећа, што је проузроковало оружану побуну која још увек траје, наводи америчка агенција. Потом је уследила инвазија Исламске државе, коју Асад сматра само једном од многих терористичких група које се боре против њега. Исламска држава која је произашла из ирачког огранка Ал Каиде. Постала је позната по бруталним снимцима погубљења, масовним убиствима и злостављању жена а сада је најпознатија као инспирација за терористичке нападе на Западу. Хаотични рат у Срији отворио је пут Исламској држави да се прошири 2013. године. Џихадисти су заузели готово трећину Сирије, а за престоницу су одредили град на северу земље - Раку. Коалиција коју предводе САД бори се против Исламске државе из ваздуха, док ЦИА тајно наоружава и обучава побуњенике ("умерену опозицију") који се боре против Асада. На страни Асада су Сиријска арапска армија (САА) и провладине народне и племенске милиције, као и одређене иранске јединице и јединице либанског Хезболаха. Ипак, главни и дугогодишњи Асадов савезник је Русија која је поставила ваздухопловну базу у Сирији, у медитеранској провинцији Латакија, из које изводи ваздушне нападе. Осим тога, руска морнарица лансира и крстареће ракете са бродова и то како из Медитерана, тако и из удаљеног Каспијског мора, о чему више можете да прочитате ОВДЕ. Москва наводи да су њени напади усмерени у циљу слабљења џихадиста и осталих група које сматра "терористичким". Међутим, западни званичници и медији тврде да је већина напада уперена против побуњеника који желе да свргну Асада. Русија такође заступа мировни план за Сирију који подразумева транзициони период током ког би Асад остао на месту председника. Још један Асадов савезник је Иран који му шаље оружје, војне савете, милионе долара помоћи као и трупе Револуционарне гарде. Највећа групација "умерене опозиције" која се бори против Асада је Слободна сиријска армија (ССА) која ужива велику подршку Запада, пре свега САД-а. Асадов противник је и Ал Каида са савезницима која је раскинула везе са Исламском државом (познатом и под називима као што су Даеш, Исламски калифат, ИСИЛ...). Тренутно најактивнији огранак Ал Каиде је Ал Нусра фронт подржан ултраконзервативном организацијом Ахрар ел Шам и исламским борцима из Чеченије. Нусра фронт се такође бори против Исламске државе, а осим Сирије актван је и у Јемену, Ираку, Либији... Сједињене Државе се залажу за Асадов одлазак али још увек нису отворено употребиле оружје против њега, већ само против Исламске државе. Председник Барак Обама је претио ваздушним нападима на Сирију пошто је стотине цивила убијено гасом сарином 2013. године. Сирија се негирајући да је користила нервни гас, уз посредовање Русије, одрекла хемијског оружја у споразуму са САД-ом и другим државама 2013. године. ЦИА је све време тајно спроводила операцију достављања оружја и новца, као и обучавања хиљада сирисјких побуњеника. Међу достављеним оружјем били су и пројектили који могу да униште оклопна возила која су произведена у Русији. У међувремену, руске бомбе и пројектили имали су за мету и управо те групе које је подржавала ЦИА. Против Асада је и Турска која је од почетка подржавала побуњенике, посебно Туркмене који претежно живе близу границе са Турском. Саудијска Арабија и њени савезници из Персијског залива финансирају милитанте, укључујући сунитске екстремисте, у нади да ће Асад бити свргнут. Неке земље из ове групе су такође део коалиције коју предводи САД. ЦИА процењује да Исламска држава има између 20.000 и 30.000 бораца на територијама Сирије и Ирака. Џихадисти су такође вешти у коришћењу друштвених мрежа путем којих регрутују младе широм света да дођу на територију коју означавају као "калифат" - државу којом влада врховни религијски вођа. Такође ИД охрабрује присталице у свету да извршавају нападе у државама у којима живе, посебно на Западу. Исламска држава зарађује милијарде од продаје нафте, трговине авганистанским хероином, пљачки, откупа за таоце и прикупљањем пореза на територијама које контролише.