Правда

Међутим, истакла је и да ће Загреб наставити на инсистирању да Београд испуни копенхашке, мадридске и остале критеријуме.

Нагласивши да је Хрватској у интересу да Србија што пре уђе у чланство, Грабар-Китаровић је изјавила да је са председником Србије Томиславом Николићем водила отворен дијалог и расправу и да га је позвала да Србија и Хрватска сва нерешена питања реше за столом.

“Позвала сам Николића да Србија и Хрватска седну за сто и договором решимо питања око Поглавља 23 и да дефинишемо прелазне и друге мере за дефинисање обавеза које је Србија преузела како би се омогућило отварање Поглавља 23”, рекла је Грабар-Китаровић у Сарајеву, у изјави за медије после састанка лидера југоисточне Европе у Брдо-Бриони процесу.

Хрватска је била једина земља од 28 чланица Европске уније која није била сагласна да се то поглавље отвори.

Почетком маја на састанку амбасадора земаља чланица ЕУ у Бриселу Хрватска није дала сагласност за отварање поглавља 23 у преговорима Србије и Уније.

Председавајућа ЕУ Холандија је тада поново покушала да подстакне да се постигне консензус међу земљама чланицама, подижући ово питање на виши, амбасадорски ниво одлучивања.

Представник Хрватске поновио је на састанку 4. маја да не може да се сагласи с отварањем поглавља 23 наводећи познате аргументе о регионалној надлежности српског суда за ратне злочине и заступљености хрватске мањине у парламенту Србије.

Неке земље чланице, посебно Немачка, инсистирале су на томе да је отварање поглавља 23 потребно због очувања кредибилитета процеса, подсећајући Загреб на декларацију Хрватског сабора којом се обавезао да неће блокирати суседе у европским интеграцијама због билатералних питања која нису део европско. Извор: Б92, Танјуг