Атентат, који се у историји назива Сарајевски, догодио се приликом посете Фердинанда Сарајеву, који је боравио у Босни и Херцеговини како би надгледао вишедневне војне маневре, који су се временски подударили са великим српским националним празником Видовданом.
Организатори убиства из организације Млада Босна били су мотивисани жељом за ослобођење Босне и Херцеговине али и осталих територија на којима су живели јужни Словени и њиховим уједињењем у заједничку државу с независном Краљевином Србијом - Југославију.
Аустроугарска је за организацију атентата оптужила српску војску, шефа обавештајног одељења српске војске Драгутина Димитријевића Аписа и његовог помоћника мајора Војислава Танкосића и дала ултиматум Србији, иако није располагала ниједним материјалним доказом о учешћу званичног Београда у том догађају.
Србија је прихватила све услове аустроугарског ултиматума, осим тога да бечки истражитељи обављају истрагу на територији Србије, након чега је Аустроугарска објавила рат Србији.
Тај догађај изазвао је ланац међусобних објава рата великих сила, чиме је почео Први светски рат и у којем је за четири године погинуло и рањено више десетина милиона људи.
Србија је, по броју погинулих, рањених и расељених, била у самом врху на листи губитака, нарочито ако се узме у обзир број становника на почетку 20. века, који се процењује на 3,5 до четири милиона.
Процене погинулих се крећу од 700.000 до 1,2 милиона људи, што је око 28 одсто укупног становништва, односно чак 62 одсто мушког становништва између 18 и 55 година.
Материјална штета у Србији у Првом светском рату износила је око десет милијарди златних франака или половина укупне тадашње националне имовине.
Учесницима атентата који су ухапшени суђено је у Сарајеву октобра 1914. године. Петорици завереника изречена је смртна казна, док су Принцип и Недељко Чабриновић добили по 20 година затвора, јер су још били малолетни према аустријским законима.
Извор: vesti-online.com
