Правда

Наиме, према резултатима истраживања тржишта књига у Хрватској, проценат популације која је у 2014. прочитала барем једну књигу месечно порасла је на 53 одсто популације у поређењу с 48 одсто у прошлој. "Чињеница је да су трендови минимално позитивни, а упоређујући са земљама Европске уније, мислим да читамо у просеку пет пута мање него што би требало", казала је, коментаришући те податке, министарка културе Андреа Златар Виолић. Подаци показују да се више од просека чита у Загребу, на Приморју и Далмацији. Књиге се најчешће позајмљују (59 одсто) и то највише у библиотекама, а највише се чита белетристика, затим публицистика, стручна литература и приручници. И даље се највише чита на хрватском језику (88 одсто), а расте и интерес за преведеном књижевношћу - с 33 у 2013, на 38 одсто у 2014. години, показује истраживање агенције Гфк представљено приликом отварања манифестације "Ноћ књиге 2014." у Националној и универзитетској библиотеци у Загребу. Испитивање је показало да они који не купују књиге то не чине јер их књиге не занимају, а други главни разлог је финансијске природе. Иначе, како је речено, хрватска министарства културе и образовања покренула су рад на националној стратегији за подстицање читања, чији је нагласак на увођењу читања као обавезног дела образовања у свим предметима. "Европска унија већ је одобрила прва два милиона евра за средњошколски пројект, а у септембру очекујемо пет милиона евра за подстицање читања у трећем добу", казала је министарка културе, а преноси агенција Хина. Извор: Тањуг