Pravda

Naime, prema rezultatima istraživanja tržišta knjiga u Hrvatskoj, procenat populacije koja je u 2014. pročitala barem jednu knjigu mesečno porasla je na 53 odsto populacije u poređenju s 48 odsto u prošloj. "Činjenica je da su trendovi minimalno pozitivni, a upoređujući sa zemljama Evropske unije, mislim da čitamo u proseku pet puta manje nego što bi trebalo", kazala je, komentarišući te podatke, ministarka kulture Andrea Zlatar Violić. Podaci pokazuju da se više od proseka čita u Zagrebu, na Primorju i Dalmaciji. Knjige se najčešće pozajmljuju (59 odsto) i to najviše u bibliotekama, a najviše se čita beletristika, zatim publicistika, stručna literatura i priručnici. I dalje se najviše čita na hrvatskom jeziku (88 odsto), a raste i interes za prevedenom književnošću - s 33 u 2013, na 38 odsto u 2014. godini, pokazuje istraživanje agencije Gfk predstavljeno prilikom otvaranja manifestacije "Noć knjige 2014." u Nacionalnoj i univerzitetskoj biblioteci u Zagrebu. Ispitivanje je pokazalo da oni koji ne kupuju knjige to ne čine jer ih knjige ne zanimaju, a drugi glavni razlog je finansijske prirode. Inače, kako je rečeno, hrvatska ministarstva kulture i obrazovanja pokrenula su rad na nacionalnoj strategiji za podsticanje čitanja, čiji je naglasak na uvođenju čitanja kao obaveznog dela obrazovanja u svim predmetima. "Evropska unija već je odobrila prva dva miliona evra za srednjoškolski projekt, a u septembru očekujemo pet miliona evra za podsticanje čitanja u trećem dobu", kazala je ministarka kulture, a prenosi agencija Hina. Izvor: Tanjug