"Репертоар руске империјалне политике према Црној Гори веома је разуђен: отворену финансијску, дипломатску, пропагандну, наводно и обавештајну подршку добијају антизападне, панславистичке и великосрпске странке, Српска православна црква, антинатовске невладине организације и медији, али и такозвани независни листови и телевизије са пронатовском реториком и америчким капиталом, те утицајни НВО-и који имају милионске грантове од институција ЕУ и Америке", написао је књижевник Милорад Поповић.
- Руски стручњаци за специјални рат, пензионисани официри КГБ-а, потпомогнути експертима из Израела, имају за циљ да се међу прозападним јавним мњењем, присталицама НАТО-а које подржавају владу, створи осећај немоћи и страха - наводи он.
Сви удари на Црну Гору
Указује да се бољи познаваоци црногорске историје сећају да је ово трећи пут у последњих 160 година да Русија организује опозицију у Црној Гори, како би осуетила већи степен државне самосталности и прозападни смер спољне политике.
Најпре је то било, почетком 19. века, а после и као део федералне комунистичке Југославије.
Трећи удар Русије на Црну Гору одиграва се управо сада, а "проруска коалиција је овог пута, за разлику од претходне две, веома шаролика, поред четничких војвода и довојвода, руралних песничића, увезених и домаћих клерикалаца, квазилевичара панслависта, појачана бившим индипендистима, новојотованим турбоцрногорцима, самозваним анархистима и бандијеристима с кинеском свилом".
Професионалним историчарима намеће се интересантна компарација: књаз Данило Петровић Његош, Јосип Броз Тито и Мило Дјукановић, у кључним тренуцима својих политичких каријера имали су јавну или прећутну подршку Петрограда и Москве, да би у тренутку заокружења државне независности постали непријатељи руских империјалиста, сматра Поповић.
- Стратегија Империје у најави непријатељства немају смисла за суптилност и тајновитост: оне не сакривају своје претензије и увијек гађају у центар, у лидера реметилачке државе, као што је то недавно било са председником Грузије Сакашвилијем или Украјине Јушченком. Тако и данас ударају на Мила Ђукановића ширећи, уз помоћ домаћих сателита, илузију да је довољно само да оде председник владе и да ће нестати корупција и столетне поделе међу православним становништвом у вези државног и националног питања.
Извор: pobjeda.net
