О томе би вероватно најбоље могла да посведоче четворица лидера мањих странака, покрета и заједница које су на последњим изборима подржале СНС - Богољуб Карић, Милан Кркобабић, Маријан Ристичевић и Муамер Зукорлић. Свако од њих на свој начин је добро наплатио ту подршку. Бојан Клачар из Цесида коментарише да је интерес увек обостран.
''Све стране у коалицији имају свој интерес. Конкретно, СНС је желео да дође до што већег броја посланика у Скупштини. С друге стране, мање странке добиле су низ привилегија које остварују путем функција у државним предузећима и задовољавањем приватних интереса.'', каже Клачар.
Ипак, како каже Клачар, цена подршке на изборима има и границе.
''Не верујем да ће СНС аболирати мањег коалиционог партнера кривичне одговорности, али сигурно га неће ни теретити без озбиљних доказа. Због тога припадници тих мањих странака у власти имају одређени маневарски простор и комфор - објашњава Клачар и додаје да су у политичким браковима из интереса на губитку највише бирачи који не могу да позову на одговорност некога за кога нису ни гласали.'', додаје Клачар.
Сви који мисле да ће тиме што извитопере бирачку вољу опстати дуго на власти нек се осврну на новију историју, упозорава Клачар.
''Бирачи нису наивни, само им треба мало времена да разумеју шта се догађа. Од деведесете наовамо изборно расположење се мењало на сваких осам до десет година.'', истиче он.
Са Клачаром се слаже и Зоран Стојиљковић, професор на Факултету политичких наука.
Извор: Блиц
