Пише: Предраг Ћеранић А ЕУ има огромне проблеме, политичке, економске и безбједносне природе. Посљедњи проблем, а постао је изгледа нерјешив, је побједа Доналда Трампа. Ствари су отишле тако далеко да је Могеринијева дала Русији непристојну понуду заједничког дјеловања против „Трампове Америке“ из страха да ће Трамп распустити НАТО и престати третирати ЕУ као равноправног партнера у доношењу одлука о свјетским питањима. Када то Москва није хтјела ни да коментарише, преко ноћи Јоханес Хан је предложио продужење санкција Русији.
Најтеже је било Меркеловој, па се у дипломатским и медијским каналима појавила информација да ће она након пада Клинтонове предводити оне који баштине политику неокона. Узалуд, Америка је Америка, и Трамп се, односно његова политика, у најави потпуно опречна од досадашње америчке спољне политике, мора прихватити. Није успјела обојена револуција коју је Сорош овог пута покушао на америчком тлу, више електора је издало Хилари (пет) него Трампа (само један) и, шта је ту је, планети се догодио Трамп. Пентагону је већ поручено да није Русија главни противник већ је то тзв. Исламска држава, с којом се ствари ускоро морају рјешавати. Трамп је био децидан и у томе да САД више неће рушити државе и владе, већ ће јачати своју економију, преиспитати односе с Кином, ако буде потребно – распустити НАТО. Све у свему, много тога ће бити другачије.
Тако ће и предсједник Српске, Милорад Додик, бити у Вашингтону у вријеме предсједничке инаугурације новоизабраног америчког председника Доналда Трампа. То је оно што ни у Сарајеву, које још уздише за Хилари, не споре. Зато преиспитују детаље, да ли ће Додик присуствовати церемонији инаугурације или само свечаностима поводом инаугурацији. Како год, предсједник Српске ће се у Вашингтону видјети с Трамповим људима, који су веома добро упознати ко се Трамповој побједи обрадовао, а ко је радио за супротну страну, и знаће да одаберу партнере на сваком континенту, у свакој држави, па тако и у БиХ. Једина препрека је могућност да стара администрација Додику ускрати визу. Додик је то јавно и рекао, уз опаску да, ако се то и догоди, и на тај начин му буде онемогућено да се у Вашингтону сретне с важним људима, за то ће бити прилике након неколико мјесеци, чим се успостави нова администрације. Стара администрација се понаша попут опозиције у Републици Српској.
Додик је испратио многе америчке амбасадоре, политички је надживио читаву плејаду помоћника, замјеника помоћника и помоћника замјеника државног секретара, с којима се сретао у Вашингтону и БиХ. Додик је политичка константа чија политика се, као израз народне воље, недавно потврђена на локалним изборима, мора уважавати како код куће тако и на страни, слагали се или не слагали са њом. Извор: Правда
