Правда

Видовдан је непокретни верски празник кога празнују Српска православна црква (15. јуна по јулијанском календару, 28. јун по грегоријанском) и Бугарска православна црква и један је од највећих српских празника. Код Срба је познат под називом Видовдан, а код Бугара Видовден или Видов ден.

Централна манифестација обележавања Видовдана на Косову и Метохији биће и ове године одржана на Газиместану у близини споменика српским јунацима из Косовске битке.

Значај Видовдана за српски народ проистиче из историјских догађаја који су везани за тај датум. Од свих је најзначајнији Косовски бој, погибија кнеза Лазара (1371-1389) и тзв. пропаст Српског царства, па се тог дана, поред светог Амоса, од почетка 20. века слави и црквени празник Светог великомученика кнеза Лазара и светих српских мученика.

О пореклу народног назива за овај празник постоји више верзија, али ниједна није доказана односно потврђена. По једној је овај празник наставак слављења словенског паганског божанства Световида, који је био бог обиља и рата и који је можда био српски врховни бог.

По другој интерпретацији су поштовање светог Вида донели са собом немачки католички рудари Саси, а њихов светац је прилагођен локалном становништву. То тумачење се може лако побити када се узме у обзир да је овај празник познат и код Бугара иако Бугарска никада није била под утицајем Римокатоличке цркве, такође не треба св. Вида искључиво доводити у везу са римокатоличанством, јер је он ранохришћански светац, који се поштовао још пре поделе хришћана на православце и католике.

Међутим треба имати у виду да су у Полабљу где је такође поштован Световид, његова светилишта махом замењена црквама посвећеним светом Виту, што упућује на закључак да је култ поштовања старословенског паганског божанства Световида замењен култом св. Витуса.

Код Срба и Бугара који иако признају св. Вида, као ранохришћанског свеца, овај дан се поштује више као народни празник Видовдан.

Ово су неки од важнијих догађаја који су се десили на Видовдан:

Косовски бој

Треба свакако почети од1389. године, тј. од битке на Косову,  где се догодио сукоб српске војске под вођством кнеза Лазара и турске војске под вођством султана Мурата. Овај бој подразумева жртвовање за више вредности и опредељење за духовно наспрам материјалног. Одрицање кнеза Лазара  од овоземљске славе постало је основа српског националног етоса.

Култ овог празника додатно се учврстио за време романтизма, јер је буђење нација било неминовна чињеница овог покрета.  

Сарајевски атентат

Такође на Видовдан, али 1914. године, десио се атентат на надвојводу Франца Фердинанда и његову супругу у Сарајеву од стране Гаврила Принципа, што је покренуло Први светски рат.

Версајски споразум

На Видовдан 1919. потписан је Версајски споразум са Немачком, чиме је завршен Први светски рат. Немачка је у складу са овим уговором морала признати да је исклучиви кривац за Први светски рат.

Видовдански устав

Давне 1921. године српски краљ Александар Карађорђевић донео Видовдански устав, Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Овај устав важио је до 6. јануара 1929. године. Усвајање овог устава донело је велике политичке сукобе у тадашњој СХС.

Милошевићев говор и одлазак

На Видовдан1989. године обележено је 600 година Косовске битке, Милошевићевим говором на Газиместану, а 2001. Слободан Милошевић је изручен трибуналу у Хагу.  Извор: Информер