У том пророчанству се наводе следеће:
“Двадесети век биће доба страха и велике беде. У том веку догодиће се све што је зло. У већини земаља деца ће се подићи против својих родитеља, грађани против власти, верници против Бога, читаво човечанство бориће се против успостављеног поретка. Доћи ће до великог рата у којем ће смртоносно оружје падати с неба, на начин који још није виђен. Доћи ће до привременог застоја, а затим до још жешћег продужетка тог рата када ће се читав свет преокренути наглавачке. Доћи ће до великих новчаних сломова (слом Берзе?) и до уништавања добара. Људи ће бити као без разума и мало поштовања чак и према најближима.
Отровна испарења и зраци који могу да прогоре јаче од екваторијалног сунца; маршираће гвоздене армије, небом ће летети лађе пуне страшних бомби и стрела. Фаталне летеће звезде и сумпорна ватра уништиће многе градове.
Тај век најизопаченији од свих, због тога што ће људи који се буду издигли изнад осталих мислити да су богови али народ ће се дићи против њих у свим земљама. Истовремено, они ће се и међусобно уништавати јер ће желети да сваки од њих буде владар…”
Најзначајнији део пророчанства односи се на земљу која тада, у XVII веку, уопште није постојала нити је ико и помислио да ће таква земља и у том облику икада постојати у Европи!
“Једну сјајну земљу, звану Славија (сами закључите да ли је реч о Југославији – прим. ур.), која ће се налазити или на југу Европе или на Блиском истоку, покушаће многи да униште. Та ће земља пред крај времена бити једна од најважнијих и преко ње ће се ломити многа копља. Због те земље многи народи ће ратовати, а народ који насељава ту земљу биће у неколико наврата пред тоталним уништењем. Створиће се из једног страшног рата, а поново ће се родити после још већег рата. Кад буде прошао тај рат из ког ће се Славија наново родити, водиће је један краљ који ће прво бити најомраженији човек, а после ће га сви толико волети да ће му, кад буде умро, сви краљеви и цареви доћи на поклоњење.
Ту земљу многи неће волети јер се зна да је Бог у њој створио Адама и ту је, у давна времена, био Рајски врт. Ђаво ће покушати да ту земљу уништи на више начина, али никада то неће бити уз помоћ оружја! Увек ће користити злато. Људи су тамо јако похлепни и због злата ће много крви бити проливено. У тој земљи већ су се догодила два највећа рата у давној прошлости и оба пута ти људи су преживели. Непријатељи који их буду нападали увек ће бити ношени на крилима орлова али увек ће бити уништени од стране крста који штити ту земљу.
Кад дође “последње време”, и када сви народи буду ратовали један против другог, у ту земљу спустиће се са неба Божији храм. Од тада ће та земља бити најпоштованија на свету зато што ће у њој живети сам Бог. То ће покушавати да каже Девица али нико је неће слушати јер ће у то време бити окупирани борбом за власт…”.
Извор: Телеграф
