Правда

"Улазак Србије у ЕУ у интересу је и Хрватске. Зато је добро што је у Хрватској основана комисија за праћење преговора Србије са ЕУ. Надам се да ће она допринети стручној евалуацији преговора и помоћи политици да донесе исправне одлуке. А вођствима Србије и Хрватске препоручујем да не доливају свакодневно уље на ватру и да коначно схвате да имамо заједничке интересе. Истина, и неке различите о којима се мора разговарати", наводи Јосиповић. Да ли је услов за укидање српског Закона о универзалној надлежности за процесуирање свих ратних злочина на простору бивше СФРЈ довољан разлог за блокаду српских преговора, ако се зна да и друге чланице ЕУ имају такав закон?

- Сам Закон није проблем, јест пракса и неповерење. Предложио сам председници Грабар Китаровић да проучи начела која смо за могући међудржавни споразум сачинили председник Тадић и ја још 2011. године. Нажалост, владе нису имале храбрости или мудрости да их имплементирају. Проблем универзалне надлежности може се брзо решити. Србија може имати проблема због пропуста у сурадњи с Хашким судом. Неће само Хрватска бити критична. Било би добро да Србија што пре испуни обавезе које је преузела у односу на хрватску заједницу у Србији. Има доста простора за унапређење положаја мањина у обе земље. Пуно веће опасности за судбину преговора Србији постоје изван "хрватског пакета". Доследна борба против корупције, високи еколошки стандарди, проблеми везани за различите стандарде и ограничења производње, институционалне реформе... Чека вас велик и озбиљан посао у којему, сигуран сам, Хрватска није највећи проблем.

Ваш бивши сарадник Дејан Јовић каже да се на политичкој сцени Хрватске на позицијама појавило неколико оних са десне маргине, који блокирајући Србију желе да лече "личне фрустрације"?

- Има и тога. Али, видимо да страст за блокирањем постоји и у неким доминантним политичким круговима, примарно десним. И то не због фрустрација, већ због политичког концепта који није склон добросуседским односима. Ипак, код нас доминира свест о потреби сурадње. Мораћете разумети да ће сигурно бити питања о којима ће државе-чланице, па и Хрватска, имати одређене захтеве. Тако је било и у нашим преговорима и то се не сме схватити као непријатељство. Видећете, преговори нису нимало лаки.

Поједини српски званичници кажу да Хрватска од почетка рата до данас није процесуирала велику већину ратних злочина над Србима?

- Нажалост, на свим странама је санкциониран тек мањи број злочина. А обично се тон препознаје само у туђем оку. Волео бих да политичари и медији на праксу своје државе гледају истом критичношћу као и на праксу других.

Да ли политичке елите злоупотребљавају отворена билатерална питања?

- Да, и то се често догађа. Таква је неодговорна пракса честа у предизборна времена. Лако је рушити добре односе, тешко их је градити. И у Хрватској, и у Србији постоје политичари који дизањем тензија са суседима настоје кући остварити политичке поене.

Милорад Пуповац каже да блокаде нису корисне, јер да јесу, онда би проблеми између Хрватске и Словеније већ одавно били решени?

- Пуповац је искусан политичар, пуно је пута имао позитивну улогу у превладавању проблема између две земље. Чланица ЕУ увек има јачу позицију у односу на државу која то није. Али, ствар је мудрости гледати дугорочно и не злоупотребљавати своју позицију.

Зар и Хрватска нема свој део обавеза у још отвореним питањима као што је судбина несталих, повратак избеглица, нерешена граница, мањинска права?

- Да, готово сва отворена питања могу се решити само сарадњом.

Да ли су Срби данас несигурнији у Хрватској него у ваше и време ласти СДП и како објаснити да је полицији требало толико времена да уклони шатор у Србу?

- Не бих се сложио. Можда је могло брже, али учињено је то у разумном року. А што се сигурности тиче, при томе мислим на цели спектар различитих права, сигурност није мања само Србима, већ и другима. Мањинске заједнице, посебно српска, у кризним временима кад се јавља радикално десна политика, имају посебне проблеме. Српска заједница је с правом посебно осетљива на покушаје рехабилитације усташтва.

Како објашњавате радикализацију, или како се то често каже усташизацију у Хрватској?

- На власти су неке десне странке и људи од којих неки историју виде друкчије, или је желе приказати друкчијом него што је била. Економска криза, слабости образовног система, утицај дела цркве, недовољна одлучност левице да брани антифашизам, неспособност да се историјске дилеме рјешавају непристрано, на научном нивоу, неки су од разлога усташофилије. Али, и ви у Србији имате сличан феномен. Код вас је "четнизација" добила барем исте димензије као и усташизација у Хрватској. И ту би било добро имати исте критеријуме. Видим, тешке су речи пале у Србији на ревизију процеса кардиналу Степинцу. Чак и ако су у праву они који његову улогу у рату виде као изразито негативну, она се ни приближно не може мерити с оном Драже Михаиловића, који је рехабилитиран у Србији. Нисам видео да је ико у високој политици Србије ишта учинио да до тога не дође. И усташе и четници су помагали Хитлеров и Мусолинијев злочиначки пројекат и о њима једнако лоше мислим, као и о њиховој рехабилитацији. Овиме што сам рекао не стајем у одбрану Степинца, него у одбрану једнаких критеријума и доследног залагања за антифашизам.

У Србији се много прича о неспособности хрватске власти да сачува две ћириличне табле. Како решити проблем ћириличног писма?

- Јасно је да није могуће крај сваке табле држати стражу 0-24. Проблем се само делом може решити прописима и репресијом. Једина ефикасна метода је промена менталитета, афирмација система вредности који подразумева плуралност, мултикултуралност и толеранцију. А то није лак посао. Заправо, започиње од малих ногу, од вртића и школе, до фудбалских терена и научних студија. А пре свега, потребно је одговарајуће политичко деловање.

Да ли је однос између наше две државе и два народа био бољи за време вашег мандата?

- Зар то није очито!? Имали смо проблема, али смо разговарали, креирали узлазни тренд у нашим односима. У градњи добрих односа имао сам партнере са српске стране, понајприје председника Тадића.

Може ли се положај Срба погоршати у време предизборне кампање у Хрватској?

- Чини ми се да је реч о већ рутинском процесу. И не мислим да тензије и неке сукобе генеришу само странке "с хрватским предзнаком". Пред изборе многи желе показати да су управо они заштитници своје етничке заједнице.

Да ли ћете учествовати на изборима и хоће ли то бити са бившом странком и Зораном Милановићем?

- Моја странка "Напријед, Хрватска!" млада је, још у изградњи и тек морамо проценити да ли на изборе и с ким коалирати. С СДП-ом делимо исте вједности и надам се да ће, ако опет дође у прилику управљати државом, чинити то с пуно више одлучности и реформских амбиција.

Кажете да је Војислав Шешељ отворено радио за кампању Колинде Грабар Китаровић. Како је то могуће?

- Мислим да се сјећате да је Шешељ телефонски суделовао у помно режираној ТВ емисији коју је водио усташофил Бујанец. У њој је, очито желећи мени нашкодити, а помоћи противкандидаткињи, фингирао како мене подржава, како имамо неке договоре и слично. Ха, ха, била је то још једна добра сарадња крајњих десничара. Сетимо се, ни у Другом свјетском рату практично није било битке између усташа и четника, чак су заједно бежали према Аустрији... Наравно, тиме не желим ни алудирати да нам председница има ишта с усташтвом. Али, имају неки који је подржавају. Иначе, председница је из антифашистичке породице, али је, очито, политички прагматизам тера да "зажмури" кад не би требала.

Недавно сте рекли да је Томислав Николић човек са којим се може разговарати?

- Да, с њим се може разговарати. Иако неке његове ставове не могу делити. Ипак, имао је снаге да се, након не добре улоге за време рата у Хрватској, профилише као политичар који жели мир и сарадњу. Желим му пуно успеха у раду и да допринесе помирењу. Извор: Данас