Тога дана грађани ће се изјашњавати да ли су за или против да се 9. јануар обележава као Дан Републике у РС.
У отвореном писму се наводи да је референдум у потпуности у складу са позитивним прописима и тиче се питања од највећег значаја за грађане Републике Српске.
„Референдум је у потпуности у складу са Уставом БиХ и праксама демократских држава у Европи и свету. Дејтонски споразум не садржи ниједну одредбу која би се могла тумачити као забрана или ограничавање референдума”, наводи се у писму.
Одлука Уставног суда не може никако значити да је Републици Српској забрањено обележавање дана свог настанка.
Важно је, како се наводи, констатовати да се одлука Уставног суда не може разумно тумачити као да Републици Српској забрањује да обележава 9. јануар као годишњицу њеног оснивања.
„Ако би се одлука Уставног суда тумачила као забрана обиљежавања 9. јануара, Дан Републике, зато што се поклапа са православним светим Стефаном, онда би то захтевало да сви јавни празници којима се обележава верски празни - чак и који падају на дан верског празника - буду забрањени. На пример: јавни празник којим се оележавају муслимански празници Еид-ал-Фитр и Еид-ал-Адха, који се поштују у кантонима Федерације са бошњачком већином, морали би да буду забрањени”, наводи се у писму.
Ако би 9. јануар као празник био неуставан зато што се поклапа са светим Стефаном, сваки празник који је иоле секуларне природе, нпр. Нова година, Дан независности, Дан рада, Дан државности, Дан побједе и Дан Дејтона, морао би такође бити забрањен. Сваки од наведених празника поклапа се са православним или католичким празником.
Република Српска, наводи се, не жели укидање ниједног секуларног, муслиманског, католичког или православног празника. Међутим, сви би они били неуставни ако би се одлука Уставног суда тумачила као забрана обиљежавања 9. јануара, Дана Републике, зато што се поклапа са вјерским празником.
Ако би се одлука Уставног суда тумачила као забрана обиљежавања Дана Републике Српске зато што наводно фаворизује један народ у односу на друге, то би онда сигурно значило обавезну забрану обележавања 1. марта, који се у Федерацији прославља као „Дан независности”.
Федерални празник 1. март представља годишњицу референдума одржаног 1992. године, на ком су Бошњаци и Хрвати гласали за једнострано отцепљење Босне и Херцеговине од Југославије.
Срби су се снажно противили одржавању референдума и у њему нису ни учествовали. Данас, Срби сматрају 1. март годишњицом незаконитог референдума који је Србе из Босне и Херцеговине отргнуо од њихове земље, Југославије, и довео до рата.
Федерални празник 1. март „фаворизује” Бошњаке и Хрвате барем онолико колико 9. јануар, празник Републике Српске, „фаворизује” Србе, стоји, између осталог, у писму.
Извор: Танјуг
