Најновије

ХРВАТИ РАЗОЧАРАНИ: Борили смо се за ЕУ, а сада нас гурају из ње!

Хрватска се годинама борила да уђе у Европску унију, а сада би могло да јој се догоди да буде изгурана, пише загребачка штампа.

Злочини над Србима се нису исплатили (Фото: Јутјуб)

Након парламентарних избора у Немачкој 24. септембра, Француска ће изаћи с десет конкретних предлога о реформи Европске уније након ’брегзита‘: део земаља ће се јаче интегрисати, а ко неће, остаће на маргини.

„Морамо да размишљамо о Европи у више формата, да идемо напред с онима који то желе, а да нас не ометају државе које не желе — што је њихово право — да идемо ни тако брзо, ни тако далеко“, најавио је француски председник Емануел Макрон у говору ове недеље.

„Брегзит“ је упозорење да Европа мора да буде иновативнија ако жели да избегне распад, упозорава Макрон. Француска и Немачка залажу се за јачу интеграцију еврозоне, за заједнички прорачун и министра финансија. Расправа о томе не сме да буде табу, па ионако већ имамо Европу у више брзина, рекао је: с једне стране еврозону и Шенген, а с друге су остале чланице. Хрватска нема евро, није ни у Шенгену, а месецима нас политика председнице Колинде Грабар Китаровић зближава с евроскептичним земљама с руба Уније пре него с Немачком и Француском као главним осовинама ЕУ. Да ли је Хрватска већ сама себе изгурала на маргине ЕУ?

Влада и председница Хрватске понашају се као да су слепи, каже за „Јутарњи лист“ европарламентарац Иван Јаковчић.

„Чим је Макрон победио, одмах сам рекао шта нас чека након избора у Немачкој. Критиковао сам политику три мора председнице која нас гура на исток. Због глупог везивања уз земље с противбриселским владама пропуштамо додатно да се зближимо с природним савезницима попут Немачке, Италије и Аустрије“, истиче Јаковчић. „Понашамо се као да не разумемо шта се у Европској унији догађа“, критикује Иван Јаковчић. Јасно је да се ствара ЕУ у две брзине, нико неће чекати Пољску и Мађарску које се опиру свему што долази из Брисела.

Ако не уредимо језгро ЕУ максимално амбициозно, ризикујемо читаву Европу, поручио је Емануел Макрон.

Макрон је рекао да ће његов предлог ићи у смеру јачања еврозоне, заједничке социјалне политике, обране, миграције и младих и културе. Одмах су га подржали премијери Луксембурга и Белгије Гзавије Бетел и Шарл Мишел, премијер Словеније Миро Церар јасно је поручио да је у спору Пољске и ЕУ на страни Брисела, од Вишеградске групе покушавају да се дистанцирају Чеси и Словаци. А Хрватска?

Зашто је Хрватска стала уз америчке, антируске иницијативе?

„Није ми јасно како Андреј Пленковић, ког сам изузетно ценио у међународној политици јер је био одличан у Европском парламенту, сада пропушта све иницијативе које би Хрватску везале за земље утемељитељке Уније уместо за америчке, антируске иницијативе. Како то? Мени то није јасно“, каже Иван Јаковчић.

Излазак Велике Британије гурнуо је ЕУ у велику кризу која захтева реформе. Уочи римског самита у јулу ове године, поводом 60. годишњице Европске заједнице, Европска комисија је објавила белу књигу с пет могућих сценарија за ЕУ, а један се поклапа с оним о чему говори Макрон. О томе да ли ЕУ треба да крене у конкретније интеграције с чланицама „које желе више“, говориће председник ЕК Жан-Клод Јункер у говору о стању у ЕУ 13. септембра на седници Европског парламента у Стразбуру. У децембру би шефови влада ЕУ могли да дају конкретније предлоге.

Хрватска мора да покрене темељну расправу о томе где жели да буде у будућој Европи, истичу бивши министри спољних послова Хрватске Миро Ковач и Тонино Пицула. „У Хрватском сабору, који самостално на основу Устава одлучује о уређивању привредних, правних и политичких односа у Хрватској, требало би одржати темељну расправу о улози наше земље у Европској унији. Та расправа би требало да буде покретач ширег јавног дијалога у хрватском друштву о доприносу Хрватске ’европском заједништву‘“, истиче председник саборског Одбора за спољну политику Миро Ковач. „Као што је француском председнику Емануелу Макрону на првом месту Француска, чију ’трансформацију‘ види као ’централни услов трансформације Европе‘, тако је и нама на првом месту Хрватска која мора да се трансформише да би била успешнија“, наглашава Ковач.

„На основу својих интереса одлучићемо којем би будућем формату унутар ЕУ Хрватска требало да припада. Тај формат засигурно укључује чланство у шенгенском простору и требало би да Хрватској осигура трајни мир, слободу, безбедност и благостање. А то, између осталог, изискује и прикладан ангажман на подручју одбране, и унутар НАТО-а и унутар Европске уније“, сматра Ковач.

Хрватска у жрвњу

За Хрватску је ово посебно драматичан моменат, упозорава европарламентарац Тонино Пицула (СДП), јер се, истиче, отвара питање да ли ће сценарио Европе у више брзина одговарати чланицама које су ионако одмакле напред и да ли се овако ствара нека врста ЕУ унутар ЕУ, као и да ли ће онда овима који остају споља бити још теже да их сустигну?

„Хрватска се налази у жрвњу, на нама се прелама разлика између Севера и Југа, Истока и Запада“, пише „Јутарњи“. „Економски, укотвљени смо на Југу, као најслабије развијена чланица уз Бугарску, а политички се, описује Пицула, налазимо усред поделе Исток—Запад, која је потенцирана 2015. кад земље Вишеградске групе почињу да преиспитују вредности на којима почива ЕУ, не исказујући солидарност према азилантима и економским мигрантима.

Разлике су очигледно све време биле ту, само прикривене. „И унутар саме Хрватске имамо покушај да будемо усидрени у том вишеградском гнезду и да подстичемо врсту заједништва чији део никад нисмо били. Мислим да није време да наглашавамо политичку припадност том кругу јер он доприносити култури конфликта унутар ЕУ“, каже Пицула.

Погледајте ОВДЕ због чега Амери не смеју да нападну Северну Кореју.

Извор: rs.sputniknews.com

Бонус видео

Овако је изгледала прослава уласка Хрватске у ЕУ:

ПАЖЊА:
Поштовани, молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Правде“ задржава право да скрати или не објави коментаре. Коментаре који садрже говор мржње*, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете - не објављујемо. Такође, неће бити објављиване ни псовке и вулгарности, чак и ако читалац који коментарише уместо целе речи стваља звездице.Коментаре којима нам скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте не објављујемо, као и коментаре који се односе на уређивачку политику, али ће бити прослеђени уредницима и на томе се захваљујемо.Молимо вас да обратите пажњу на правописну и граматичку исправност коментара које шаљете, као и да пишете малим словима, предност ће имати коментари који су написани без правописних и граматичких грешака, а коментари писани великим словима се неће одобравати.
* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА