Потенцијални стратешки партнер био је спреман да преузме удео МОЛ-а у хрватској компанији, а постепено и удео који у компанији имају хрватски пензиони фондови.
Радило се о чешком инвестиционом концерну ККЦГ у власништву милијардера Карела Комарека, једног од најбогатијих Чеха. Представници Комарека, који су први контакт са Владом остварили преко једне велике међународне адвокатске куће су у више наврата посећивали Хрватску и сретали се са званичницима две хрватске владе.
Јутарњи лист имао је увид у документа које су чешки инвеститори презентовали хрватској Влади.
Укратко, пише лист, ККЦГ је хрватској Влади понудио врло контроверзан модел сопственог уласка у Ину, где би значајан део вредности трансакције откупа Ининих акција од МОЛ-а де факто био финансиран новцем саме Ине.
Први корак требало је да буде Инино дугорочно задужење до нивоа од око три пута њене оперативне добити (ЕБИТДА), што би значило за додатних шест милијарди куна. Тај новац Ина би потом искористила за преузимање ККЦГ-ове компаније нафтне компаније МНД.
Иако се у документима које поседује Јутарњи не наводи цена откупа, неки тврде како је ККЦГ своју компанију вредновао на око милијарду евра.
Тих милијарду евра - уз додатну сопствену доплату - чешка компанија потом би искористила за откуп Ининих деоница од МОЛ-а, али и - ако би за то било интереса - додатних 6 одсто које имају хрватски пензиони фондови и мали акционари. На крају, након склапања обе трансакције, остатак готовине у Ини након преузимања МНД-а био би исплаћен акционарима кроз посебну дивиденду.
Уз ту финансијску конструкцију Чеси су имали и врло конкретан списак захтева за хрватску Владу. Да би компанија била спремна да уђе у Ину, Влада се ККЦГ-у морала обавезати на препуштање оперативне контроле над компанијом, уз задржавање права вета над неким "стратешким питањима", на затварање сисачке рафинерије, условљавање нове одлуке о инвестицији у ријечку рафинерију о исходу студије исплативости, дугорочне гаранције о кретању цене природног гаса и - што је можда и најважније - закључење свих правних спорова с МОЛ-ом.
Та чињеница, уз информацију да је цео аранжман финансијски требало да прати мађарска банка, у хрватској Влади је пробудио сумњу да се ради о манипулацији Мађара у јеку неизвесне правне борбе која се водила између МОЛ-а и Хрватске.
Пристајање на такву трансакцију у Влади су оценили као ризик, поготово зато што би се цео посао водио без могућности да Влада на њега утиче.
Ипак, чак и да се сумње о мутним позадинским играма Чеха и Мађара ставе на страну, оваква трансакција тешко да је могла бити прихватљива Влади, јер би довела до трајног замрзавања актуелних односа у Ини, али само са другим партнером. Влада би њиме постала сувласник нове, средње велике чешке компаније, али трајно одрекла било каквог оперативног утицаја на пословање Ине, па тако и могућности да штити вредност свог улагања. Преузимањем значајног новог дуга Инин инвестициони потенцијал био би угрожен, што би се посебно критичним могло показати у контексту надолазећег улагања у другу фазу модернизације ријечке рафинерије.
Управо због тих разлога, а вероватно и под утицајем нестабилног политичког стања које је у држави владало, ККЦГ-ова понуда никад није додатно разматрана, пише лист. Извор: Јутарњи Лист
