Најновије

БЛУМБЕРГ ПРИЗНАО: Путин је апсолутни господар Бликог истока!

БДП Америке је 13 пута већи од Русије, али како бивши руски амбасадор у Сирији објашњава: “Понекад имате два боксера у рингу, један је огроман са набреклим мишићима, а други је мањи, али спетнији, и има бољу технику“.

Владимир Путин (Фото: РИА Новости)

Са Трамповом администрацијом која је у последје време фокусирана углавном на унутрашњу политику – чак и док Мулерова истрага о Русији и даље виси над Трамповом главом – моћ и утицај САД-а на Блиском истоку се повлачи, настављају се неуспешне политике које је имплементирала Обамина администрација, што резултира вакуумом у моћи који треба попунити, а једна земља се појавила спремна да преузме америчко место.

Као што Блумбер пише: “Израелци и Турци, Египћани и Јорданци – сви они утабавају пут ка Кремљу у нади да ће Владимир Путин, нови господар Блиског истока, осигурати њихове интересе и решити њихове проблеме“.

И сада је Саудијска Арабија најновији кандидат који ће се пријатељски окренути ка Кремљу, после сусрета Салмана и Путина. На врху његовог дневног реда је обуздавање Ирана, блиског руског савезника ког већина арапских земља у Заливу сматра смртним непријатељем.

Као што Блумберг истиче, до недавно је Вашингтон био једина дестинација за такве лидере. Међутим, сада је “америчка моћ у региону очигледно у опадању,“ доказујући успех руске војне интервенције у Сирији, која је успела не само да потисне претњу локалне Исламске државе, већ је задржала председника Башара ал Асада на власти након неколико година америчког инсистирања да он мора отићи.

“То је променило стварност, равнотежу моћи на терену,“ рекао је Денис Рос, амерички бивши шеф преговарачког споразума Мидеаст, који је саветовао неколико председника од Џорџа Х. В. Буша до Барака Обаме. “Путин је успео да Русију начини битним фактором на Блиском истоку. Зато видите константан ток посетилаца Блиског истога који иду у Москву“.

Ту је такође и новац: Како пише РТ, заједнички руско-саудијски фонд за улагање у енергетски сектор је успостављен и имаће  милијарду долара.

Новак је рекао да је Русија “фокусирана на развој сарадње са Саудијском Арабијом не само унутар оквира ОПЕЦ-а, већ и изван картела,“ укључујући енергетски сектор, сектор електричне енергије и обновљиве изворе енергије. Осим тога, очекује се да ће Москва и Ријад најавити нове инвестиционе платформе и производне пројекте.

Прошле недеље је генерални директор руског Директног инвестиционог фонда (РДИФ) Кирил Дмитриев похвалио значајне резултате у инвестиционој сарадњи измешу РДИФ-а и Јавног инвестиционог фонда Саудијске Арабије (ПИФ).

2015.године су два суверена фонда пристала на партнерство, успостављајући заједничку платформу од 10 милијарди долара и иницирајући неколико инвестиционих послова. РДИФ је такође потписао споразум о сарадњи са Генералним инвестиционим органом Саудијске Арабије (САГИА), да заједнички тражи инвестиционе пројекте у Русији. САГИА треба да доведе руске компаније на арапско тржиште.

Ипак, Путинов успех ће донети проблеме, јер, како се конфликтни захтеви нагомилавају, неће бити лако нове посетиоце послати кући задовољне. “Што више покушавате да усвојите позицију бављења свим странама, више ћете откривати да је тешко играти ту игру,“ рекао је Рос.

Наравно, Москва је била велика сила на Блиском истоку током Хладног рата, наоружавајући арапске државе против Израела, међутим, како се комунизам срушио крајем 1980-година, тако се срушио и утицај Русије. Када су САД напале Ирак како би срушиле Садама Хусеина, Русија је била посматрач, у немогућности да уради ишта више од протеста. Међутим, ствари су почеле да се окрећу 2013. године, када су САД под Обамом одлучиле да не нападну Асада. Две године касније, Путин је послао војску и авионе да га одбране.

Већи део америчких локалних савезника је чврсто био у кампањи “Асад мора отићи.“ Они су били разочарани када америчка војна сила није била распоређена како би га истерали.

Руска снага у региону је порасла “јер је Обама то дозволио,“ рекао је Калед Батарфи, професор на Универзитету Алфаисал у Џеди у Саудијској Арабији. “Нажалост, он се у великој мери повукао са Блиског истока“.

Тај став је широко распрострањен. Прошлог месеца га је отворено изразио турски председник Реџеп Тајип Ердоган, који је годинама позивао на америчку акцију против Асада. Разговори са САД “нису могли стећи никакве резултате,“ рекао је он.

И, као што је већ речено, Турска се сада ујединила са Русијом и Ираном у плану за деескалацију конфликта. То је “постизање резултата,“ рекао је Ердоган.

Пре две године, тензије између Путина и Ердогана су претиле да ће прокључати, након што је турска војска срушила руски авион на сиријској граници. Прошлог петка је руски председник одлетео у Анкару на вечеру са својим турским колегом и “пријатељем,“ који се сложио да купи руске С-400 ПВО ракетне системе, чиме је наљутио чланице НАТО-а.

У међувремену, у најбизарнијем преокрету, Саудијци, који су финансирали побуњенике који су се борили против Асада као и радикалне групе Ал Каиде, а према речима Хилари Клинтон – чак и саму Исламску државу, сада сарађују са Русијом у придобијању опозиције да се уједине за мировне преговоре – који ће вероватно зацементирати сиријског лидера на власти, чак и ако се Саудијска Арабија одвојила од свог дугогодишњег савезника Катара.

Амерички савезници са Блиског истока су углавном поздравили промену америчког председника, као и тежак разговор Доналда Трампа о изазивању Ирана. Међутим, засад је он заглављен близу политике свог претходника у Сирији, концентришући се на борбу против Исламске државе, а не Асада.

Дакле, с обзиром да се циљ промене режима у Сирији повлачи, приоритети су се променили. Саудијци и друге силе арапског Залива позивају Русију да смањи улогу Ирана у Сирији, где Техеран подржава Хезболах и друге шиитске милиције пружајући им војску за офанзиву на Асада.

“Русији је боље да не буде на једној страни. То је кључна порука,“ рекао је за Блумберг Абдулхалек Абдула, политички аналитичар са седиштем у УАЕ. “Ту је краљ, који представља земље арапског Залива, и који долази у Русију. А Русија то мора узети у обзир“.

Међутим, свако очекивање које саудијски монарх може имати о убацивању раскола између Русије и Ирана ће ускоро бити поражено: Путин неће променити свој став према Ирану како би задовољио жеље Саудијске Арабије, рекла је особа блиска Кремљу. Израелски премијер Бењамин Нетањаху, који је посетио Русију четири пута у протеклих 18 месеци, такође је открио да је тешко утицати на руског лидера.

У августу је Нетањаху рекао Путину да је растуће упориште Ирана у Сирији “неприхватљиво.“ У септембру је он за ЦНН рекао да Иранци покушавају да “колонизују“ Сирију у циљу “уништавања нас и освајања Блиског истока“.

Међутим, Русија је одбила његов захтев за тампон зону унутар Сирије која би снаге Ирана и Хезболаха држала на удаљености од 60 километара од израелске границе, рекла је особа која је упозната са овим питањем у Москви. Уместо тога, Русија је понудила зону за искључење од 5 километара, рекла је ова особа.

Уживајући у својој новоствореној позицији, Русија је такође одбацила захтев САД да реку Еуфрат начини границом између сиријске владине војске и снага које подржавају САД у источној Сирији.

Ово је довело до трке за заробљавање територије од бораца Исламске државе који су се повлачили у стратешком граничном региону богатом нафтом, и тренутно се манифестује у борби за контролу над Деир Ез Зором.

Истовремено, Русија је успела да одржи отворене канале комуникације са свим странама, од Ирана до Саудијске Арабије и палестинске исламистичке групе Хамас до Израел, рекао је Ајам Камел, директор у Евроазијској групи за Блиски исток и Северну Африку.

Иако Русија није омогућила тампон зону, она има прећутни договор да дозвољава Израелу да спроводи ваздушне нападе против Хезболаха у Сирији, рекао је Андреј Кортунов, генерални директор руског Савета за међународне послове, истраживачке групе коју је основао Кремљ.

То је посредовање, заједно са Египтом, да се оконча деценијски интер-палестински разор између Фатаха на Западној обали и Хамас у Гази. Путин је позвао супарничке либијске фракције у Москву, након што низ мировних напора од стране других земаља није донео ништа. Русија је постала водећи инвеститор у ирачком Курдистану богатом нафтом, и била је једна од ретких светских сила које су се уздржавале од осуђивања недавног гласања о независности.

Оно што највише изненађује је то да, у економском смислу, такмичење за утицај изгледа драматично једнострано: амерички БДП је 13 пута већи од руског. Међутим, то није увек одлучујући фактор, рекао је Александар Зотов, амбасадор Москве у Сирији од 1989. до 1994. године.

“Понекад имате два боксера у рингу, један је огроман са набреклим мишићима, а други је мањи, али спетнији, и има бољу технику,“ рекао је он.

Иако је економија ограничавајући фактор за Русију, Путин има још једну материјалну предност над америчким председницима, каже Пол Салем, потпредседник Института за Блиски исток у Вашингтону. Он нема Конгрес о ком треба да води рачуна, и нема изборе на којима може имати ризик од пораза. Путин је ту већ скоро две деценије, што је много времена у геополитици, са “врло конзистентним руководством, конзистентном поруком,“ рекао је Салем.

“Он говори оно што ради, и ради оно што говори“.

Успон Русије је стигао када су амерички политичари постали преокупирани Азијом, а америчка јавност уморна од ратова на Блиском истоку – то је нешто што су и Обама и Трамп признали.

Наравно, “Вашингтон остаје неопхонда сила у региону,“ рекао је Камел. Али његова посвећеност традиционалним савезима слаби, рекао је он, и то је охрабрило регионалне лидере да ограде своје залоге.

Како Блумберг закључује: “Сви размишљају о Кремљу.“

Да ли је НАТО управо ушао у борбу за Црно море са Русијом, прочитајте ОВДЕ.

Извор: webtribune.rs

ПАЖЊА:
Поштовани, молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Правде“ задржава право да скрати или не објави коментаре. Коментаре који садрже говор мржње*, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете - не објављујемо. Такође, неће бити објављиване ни псовке и вулгарности, чак и ако читалац који коментарише уместо целе речи стваља звездице.Коментаре којима нам скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте не објављујемо, као и коментаре који се односе на уређивачку политику, али ће бити прослеђени уредницима и на томе се захваљујемо.Молимо вас да обратите пажњу на правописну и граматичку исправност коментара које шаљете, као и да пишете малим словима, предност ће имати коментари који су написани без правописних и граматичких грешака, а коментари писани великим словима се неће одобравати.
* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА