Ако пођемо од реалних чињеница, за трен долазимо до увида у прегршт подударности, између Србије и БиХ. Наводимо само најосновније.

- Обе територије су у заостатку за интеграцијом у ЕУ, и још близу деценије чекања у реду на пријем.

- Истомерно су традиционалне обе, више него либералне, и довољно у мери секуларне за подношење.

- Обострано имају бригу о широј дијаспори, једни код других, и нужно пружање гаранција по томе.

- Још увек су исто војно неутрални.

- ДНК анализа Хаплотипова, такође потврђује приближну процентуалну заступљеност код графикона, што означава једну компактност.

- Културолошки, опет заступљени су већ делимично унутар себе као стране, и упознати једни са оном другом.

- Као најважније, доживљавају ствари врло слично, што значи на солидно предвидљив начин.

Нешто су у задње време, спољне прилике у свету ублажене и измењене, у односу на пре двадесетак година, кад је трајало превирање. А нарочито Руски и Турски однос према  Балкану, док утицај Британије је делом смањен, који је иначе имао више реметилачки фактор него култивишући, јер су увек настојали само да било како утишају Балкан, и своје конкуренте, а себе да што боље презентују и остваре. Претерано тврдим ставовима, и преким решењима, која су нас само држала на одстојањима и у  замрзнутим односима, због тензија које су опет исти они каналисали што медијима, што репресалијом, а како би што лепше контролисали ствари. На обе стране људи су дошли презасићени саможивости и нове демократије, а  још увек као незасити, јер је уочавамо - заувек постављено за  ( недоступно ) национално уједињење са матичним државама.

Са осмишљеном сврхом да се лакше потчине жељени региони.

                        * * * * *

Али, ако није већ могућа размена територија, односно превише сложености, а ни могућ лако повратак на стари модел, те опет читаво условљени - сигурно је да би могла заједница неког маштовитијег типа. Можда нека лабава јединствена савезна држава, са заједничком спољном политиком - уколико смо на даљем курсу ЕУ, монетарно, тржишно, царински, научно технолошки и  обавештајно сигурносно, док би војни савез могао бити уз личне армије, слично оном као што има и пост - совјетски ЗНД.

Свет

Но да се повратимо трен и Косовској теми, за коју се убрзано труде многи страни елементи да конкретизују и уоквире отимачки тријумф, од пола света не западног ипак од старта као негодован акт. На тај начин што појачаним дејством, сада већ отворено преко својих лобиста или лаковерних помодара - при државним институцијама упиру да признамо Косово као државу, па и да се неприродно некако уподобимо заjедници сa трајним дојучерњим непријатељима, те политичким и пословним варварима.

Крај трикова Запада, маске падају, јер добро нам је познат НАТО метод и језик ултиматума - коректног условљавања и навођено праћење понашања. Довољно је да уделе четвртину Косовским Србима и расељеним мањинама за мини  републику, па нека са њима начине ту грађанску савезну државу - рађе би их тако евентуално признали       - а од нас далеко им лепа кућа, забележио је камен и историја. Бошњаци су нам бар неки род Словенски за разлику од Албанаца, а нису ни радикализовани као они, тако да онда пре би са њима се јединили ако већ пожелимо неку снагу и лидерство у региону.

Агитација

Амбасадори добре воље, као уметници и спортисти те медији - али, то би морала бити координисана мисија, могли би пре дипломата порадити на повраћају тако нужног поверења и симпатија, што већ неки и чине путем бизниса и културне сарадње, мада још увек више спонтано. После тога једног дана можда би чак и Црна Гора пришла, уколико се реши да изађе из НАТО - који их ништа више него вештачки одржава, ускраћене исто за лидерство ; у одређеном времеском року као и Македонија -  били преодлучени за придружење.

Предност стабилности, капацитета и добитка на времену, као и то да би једино заједно могли опет у региону да контролишемо сопствену реалност, а тако и тенденције од споља. Тада неби као и у оно митско време, нико ни смео помислити да нам било шта намеће као мишљење или креацију, него би замуцкивали при обраћању браћи  Југовића. И неби свака невладина органитација била глумила већу институцију од те савезне државе, па и сто пута да је светска, исто тако и бројни ЕУ сателити, који само бејаху први у реду за ловну мрежу - и војну и тржишну.

> >                       * * * * *

Србија би од БиХ - Сарајевске федерације просперирала са приступом Јадранској луци те успоставом обновљене трговачке   морнарице, а БиХ федерација би приступила лакше друмској транзитној рути преко Србије те тако појачале узајамно спољну трговину, и показало би се ускоро да приоритетнији би били нови путеви до Неума, него ови актуелни до Скадра. А они тамо на Косову нека граде сами путеве из своје касе, то је њихова потреба, јер засад они врше тамо власт, и да није ЕУ притиска, а који и неможе још дуго - неби ни причали вероватно међусобно Београд и Приштина, а овако трпимо и тутора.     

Смисао

Међу БиХ и Србијом би биле појачане инвестиције и од наших клубова из иностранства код којих је углавном капитал, само да се крену први кораци у зближавању и повратку рејтинга, јер они су тамо давно већ зближени и разбистрени. Наравно ово је само кратки опис и скица могуће регионалне сарадње и полета, јер ионако нам ускоро следи припремљена Европа по брзинама, односно - где ће бити подвојени и сврстани региони по степену развоја.

Такође још оне старе привилегије СФРЈ по праву сукцесије, биле би као обновњене и проширене, као и углед у свету међу старим пријатељима и пословним везама који би и те како порастао и довео много ствари у ред.

Своје ране најбоље би сами извидали и спрали образ, и што би нас други томе учили ? - Што је било прошло је, и треба га више превазићи. За почетак могли би ми  дати сами делу Санџака културну аутономију - да одобровољимо Сарајево, а што би нам паралелно и побољшало третман њихов према Српској енклави код њих а и Бањалучком режиму, који насумично трага за изражајном опцијом, па иде дотле што помињу и Косово, мада кроз магловење, јер то није баш тако успутно и једноставно, да се разумемо - као њихов јединствени дистрикт Брчко.

> >                         * * * * *

Jедно је сигурно, a то је - да грађани Србије неће сигурно пристати ни по коју цену, да буду изманипулисани тако што ће довека шлепати то Косово као опсесију, и бити црпка за енергију којекаквих белосветских квази - предатора. Него спасавати што се још да, а кад повратимо визију, снагу, јединство, углед и лидерство - онда тек разматрати и отпремити приносе великог олтара, ако већ усхтеднемо. А не као грлом у јагоде, за пар Бриселских бодова и речи похвалне таштине, дати своје достојанство и заборавити као да је ситница - стварање туђе суверености - укинувши ону своју, чувену и пуноправну.

> >                       * * * * *

Србима на обе стране је одавно доста изигравања од центара отуђене светске моћи и зготовљавања њихових планова преко безазленог и затеченог  народа. И садашња власт у Београду је дужна бар морално, и сигурности ради - уважити интересе свог народа па тек Европе, јер народ их је бирао па су његов и  сервис, и нигде нема референдумске потврде о Бриселском строгом надзору, а ако не  послух - онда смена, боље него промаја да се још зацари Србијом и преосетљивим Балканом.

> >                         * * * * *

И да није укинут закон о изворном тумачењу субверзије - неби тако олако ни демократију тумачили појединци, а ни институције.

На пример - ако може неко ко овлашћено едукује, да неправи разлику од подаништва и сарадње онда је у најмање неурачунљив.

A како је остављен на катедри права неко такав, тад произилази још и институционална криза, те слабљење легитимитета због директне одговорности на  именовања, тако да се треба што пре оградити од таквих савета и сузбити ширење сличних иницијатива.

> > Нетреба се даље заносити, јер природа Косова је амбивалентна одувек и нама више одговара Статус Кво.

> >                         * * * * *

Косово има проблем, не Србија, јер има већ и питање Санџака.

Косово је далеко са признањем на било који начин, а поготово да као сарадник НАТО те његовом базом и још својом кризом, буде прихваћено у Београду међу

онима који држе реч, а то није само Влада, него и академици и медији и Црква и интелектуалци па и ветерани којима је горело пред очима. Или резервни план - боље признати Косово пред светом уз отцепљење српских градова 25 % територије, колико је била реална заступњеност пре сукоба 1999. године у замену за гаранције од УН за прикључење Репулике Српске држави Србији.                          

Дискусија

Зашто би ми рецимо признали Косово, ако Косово неможе признати чак ни мини државу Срба у Метохији а и Горанце. То што је Косово са Западом узурпирано неможе природно бити признато, а трговања тиме нема, као ни признавања силе, него нека их тако у сложном протекторату, али без признања, са благословом Неолиберализма. Заправо су они на потезу да попусте, а не ми. И још треба подсетити - да случајем када небисмо били у ЕУ програму, неби било ни тих срамних ултиматума пред нашим ионако већ умањеним суверенитетом. Толики је притисак на Србију, да је практично проглсшена за Европско Турско Руско Америчко Емигрантски резерват, па нам је онда можда боље постати скроз неутрални, полички изузети од целе лепезе предложених интеграција.

Казаће време. Извор: Ослобођење