Сумирајући утиске после управо завршене највеће светске изложбе наоружања у Абу Дабију, новинар који деценијама прати развој војне технологије, Мирослав Лазански истиче да се Србији догодио велики кам-бек. Наша држава је најјача у југоисточној Европи по војној производњи.
- Имамо палету производа од пиштоља, пешадијске и стрељачке муниције, до беспилотног хеликоптера, лаких авиона, оклопних возила и артиљерије. Једном речју, ово је велики повратак српске војне индустрије после 1999. године и свега што нам је НАТО приредио бомбардујући СР Југославију - каже Лазански.
Поред беспилотног хеликоптера „Стршљен“ и оклопних борбених возила „Милош“ и „Лазар 3“, највећу пажњу будућих купаца привукла је „Шумадија“. Реч је о ракети земља-земља, чији је домет чак 300 километара. Она је нешто што је Србији недостајало у смислу превенције, одвраћања свих земља око наше да учествују у евентуалној агресији на Србију, каже саговорник. - Током бомбардовања НАТО-а нисмо имали средство одвраћања, сад имамо ракету која може да досегне и велике градове око Србије. Па сад господо — у евентуалном сукобу, а не дај боже да до њега дође, то нико не жели — ако некоме падне на памет сулуда идеја да некој другој земљи дâ ваздушни простор да се гађа Србија, имамо ракету која може да одговори по виталним циљевима у околини Србије. То је смисао ове ракете - каже Лазански. Он додаје да је најважније истаћи да је реч о производу домаће памети, заједничком пројекту државног предузећа „Југоимпорт СДПР“ и приватне компаније „Едепро“. Ракета је у једном делу путање навођена. Минимални домет је 70 километара, а максимални три стотине. Треба додати да се „Шумадија“ испаљује у временским околностима од минус 30 до плус 50 степени целзијуса. Бојева глава ракете тешка је 200 килограма, значи може да буде фрагментарног типа, али и термобарична. Дугачка је 8 метара и 24 центиметра, калибра 400 милиметара, а лансира се из контејнера који је дугачак скоро девет метара. Једна ракета тешка је чак тону и по, од чега само мотор тежи 889 килограма, каже наш саговорник и додаје да је важно нагласити да ракета може да буде спремна за лансирање за само 12 минута. „Шумадија“ је вођена, у првом делу путање је балистичка, јер иде преко 80 километара у висину, знате шта то значи, можда иде и 90 километара у висину, практично пробија атмосферу, а онда у последњем делу путање заправо има инерциони навигациони систем. Вођена је, практично као нека врста планирајуће крстареће ракете у последњој фази лета“, објашњава Лазански. По својим карактеристикама, „Шумадија“ може да парира само кинеској ракети WС-2. Наш саговорник каже да је јасно да је наша ракета направљена по узору на кинеску, али да то не треба да чуди, јер у суштини све ракете личе једна на другу. - Сви користе постојеће знање и системе, с тим што смо ми у ’Шумадију‘ уградили домаћу памет. Стручњаци компаније ’Едепро, изузетно образовани и вредни људи, направили су нешто, искрено да вам кажем, што ни претходна, велика Југославија није могла да направи - закључује Лазански. Извор: rs.sputniknews.com
