“У блиској будућности можемо видети велике промене у правилима игре,“ рекао је Михаил Машченко, аналитичар у eToro-овој друштвеној мрежи за инвеститоре, који је подсетио да су почетком ове године земље у развоју “биле прве које су осетиле панику инвеститора.“
“Ако криза у Латинској Америци и Јужној Азији никога не изненађује, сада је време да се брине о највећим економијама на свету,“ рекао је аналитичар.
За њега, “агресивна политика“ САД-а последњих година је присилила неке земље да “потраже алтернативу долару и допуне своје златне резерве,“ док је забринутост око будућности глобалне економије “додатни подстицај“ за такве куповине. Поред тога, “многи доводе у питање протекционизам Доналда Трампа,“ додао је он.
Денис Лиситсин, аналитичар у FinIst-у, дели исти став и навео је низ знакова могућег колапса глобалног финансијског система на челу са америчким доларом. Међу овим индикаторима је неконтролисано издавање новца у различитим земљама, растуће америчке каматне стопе, трговински ратови, растуће цене енергије, геополитичке тензије у Сирији и Ираку, и рат у Јемену.
У таквим околностима, “многе земље унапред купују злато“ јер схватају “да се папирни новац константно конзумира инфлацијом, цене акција ће драстично пасти у случају кризе, а депозити у иностранству могу бити конфисковани или замрзнути,“ објаснио је финансијер.
Мађарска, Пољска, Русија, Кина, Индија, Турска и Саудијска Арабија акумулирају своје златне резерве, рекао је Владмир Рожанковски, специјалиста у Међународном финансијском центру.
Према његовим речима, постоји “неколико алтернатива америчким државним обвезницама“ у смислу обима и тржиштне ликвидности, али “разумне земље желе да повећају своје резерве“ а злато је заиста “једина“ опција.
Марк Гоихман, аналитичар у TeleTrade-у, такође истиче да се цена злата обично повећава током кризе и да може послужити као додатна подршка за националну валуту.
Поред тога, “многе земље, посебно Кина и Русија, прелазе на злато као супротност ослањању на доминацију долара,“ истовремено “смањујући доларску имовину у својим резервама,“ рекао је он.
Лиситсин је подсетио да се овај тренд не види само у Кини и Русији већ широм света. У међувремену, Немачка је вратила више од 300 тона злата, а Холандија је вратила око 100 тона полуга. Турска је купила 187 тона прошле година и такође је повукла злато из америчких Федералних резерви, док је Иран користио овај драгоцени метал да стабилизује своју економију.
Амери признали да се са С-400 не смеју шалити. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: webtribune.rs
