Најновије

РАСТЕ ТЕНЗИЈА: "Босански лонац" кључа и после 23 године

Општи избори у БиХ одржавају се 7. октобра. Биће то осми изборни циклус, а седми од потписивања Дејтонског споразума.

Додик на прослави РС (Фото: Јутјуб)

На изборима ће се бирати чланови Председништва Босне и Херцеговине, Представничког дома Босне и Херцеговине, Представничког дома Парламента Федерације Босне и Херцеговине, Народне скупштине Републике Српске, Скупштине кантона у Федерацији Босне и Херцеговине, председник Републике Српске и потпредседник Републике Српске.

Од потписивања Дејтонског споразума прошле су непуне 23 године. Договор постигнут у војном аеродрому Рајт-Патерсон код Дејтона, који је значио прекид рата у БИХ, нарочито се бавио управним и уставним уређењем Босне и Херцеговине. 

Потписници су се обавезали да међусобне односе регулишу према Повељи УН, Завршном акту из Хелсинкија и другим документима ОЕБС-а, уз међусобно поштовање суверенитета и решавање спорова искључиво на мирољубив начин. 

Тада је БиХ је подељена на два ентитета са три конститутивна народа, а у свом саставу има један дистрикт и десетак кантона. 

Такво уређење власти нико нема, а прича о два равноправна ентитета у сложеној државној заједници одавно је све само не то. 

Године пролазе, али константа су остали политичари који воде главну реч у својим ентитетима. Борба за превласт између Републике Српске и Федерације траје. Најгласнији су представници српског и бошњачког народа, а такво стање ствари пренело се и на овогодишњу кампању. 

На једној страни Милорад Додик суверено управља територијом са леве стране Дрине и гласно истиче да су Српској одузета права која су јој гарантована Дејтонским спосразумом, те да из тог разлога треба да се иде у правцу отцепљења и независности овог ентитета. 

"Морам да кажем да су интервенције које су чинили многи високи представници деградирали Дејтонски споразум, отели наше надлежности из изворног Дејтона и учинили да се Српска бори за свој статус који је остварила мировним споразумом", рекао је Додик. 

Актуелни председник Српске и лидер СНСД то своје становиште брани ситуацијом на Косову и Метохији - по принципу, ако тамо, може и овде.

Бакир Изетбеговић, актуелни бошњачки члан Председништва БиХ, не остаје дужан Додиковим ставовима, па је препуцавање на релацији Бањалука - Сарајево постало уобичајена и "нормална" ствар. 

У више наврата Изетбеговић је понављао да се целовитост БиХ не доводи у питање и да се паралела између Космета и Републике Српске не може повући. 

Хрвати, трећи конститутивни и најмалобројнији народ ове државне заједнице, готово да је неприметан у политици БиХ. 

Драган Човић, хрватски члан Преседништва БиХ и председник ХДЗ остаје у сенци два лидера, а када му то залеђе "досади" онда на сцену ступа сепаратистички план. 

Све се чешће помињу приче и могућност стварања трећег ентитета, а сам Човић је изјавио да има у плану формирање националне полиције, а тако нешто водило би ка формирању паралелних институција. 

Такав Човићев став наишао је на осуду кандидата за хрватског члана Председништва и лидера Демократског фронта, Жељка Комшића. Он је те "негативне тенденције" назвао изразито погубним по стабилност и одрживост БиХ, додавши да су Човић и Додик "стратешки партнери" у таквој игри. 

Прича о трећем ентитету "не пије воду" ни код лидера СДА, јер Изетбеговић истиче да је то "само кост која је бачена између Хрвата и Бошњака". 

"Тај трећи ентитет нико не би знао ни нацртати. Куда би повукао линије... Нема ништа од трећег ентитета. Али од равноправности људи, од равноправности народа ће бити итекако. И Хрвата, Срба и Бошњака", казао је Изетбеговић.

Док једини политичари бране Дејтон, а други глорификују идеју отцепљења, "глас разума" у врелом босанском лонцу чини се да је Младен Иванић, из Партије демократског прогреса и кандидат за српског члана Председништва Босне и Херцеговине. 

Политичар умерене реторике, чији манир нису ни хушкања на независност ни позив на сукоб на сваком нивоу, већ идеје мира, стабилности и сарадње. 

"Ја сам доказао да су политичке победе могуће, и то без галаме, ширења панике, лажи и вређања оних који другачије мисле. Код њега (Додика) смо видели галаму, панику, увреде и лажи, а само су победе изостале. Ја Српској отварам врата, он их затвара. Он прича, а ја радим. Ја сам за мир и стабилност, а он нас је увукао у сукобе са свима. Ја не желим ни да увредим нечије дете, а камоли да га шаљем у рат. Он је поделио народ на 'наше и ваше'", рекао је Иванић. 

Реализација Дејтона имала је успоне и падове, а падови су увек били видљиви кад је ослабила улога међународне заједнице, нарочито високог представника, односно кад је међународна заједница "терен" препустила домаћим политичарима. 

Милорад Додик подршку за своју политику тражи од Русије и Владимира Путина, а какву подршку има из Москве донекле је потврдила посета министра спољиних послова Сергеја Лаврова, који је у септембру боравио у БиХ. 

Лавров је током посете БиХ поручио је да Москва жели доследну примену Дејтонског споразума, у чијем креирању је и сама учествовала, те да уважава целовитост БиХ, државе са два ентитета и три конститутивна народа, али и да је против демонизације Републике Српске. 

Руски шеф дипломатије рекао је и да одавно било време да се БиХ ослободи спољне управе. 

Коментар на недавну посету Сергеја Лаврова Сарајеву и Бањалуци имао је и Младен Иванић. 

"Ваше питање управо наликује ономе што је и Додик покушао, да неко профитира од посете важног госта. Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров очитао је дипломатску лекцију Додику и није допустио да га било ко увуче у изборну кампању. Русија је пријатељ и Републици Српској и БиХ, само што се у другом делу БиХ то мање цени", изјавио је Иванић.

Са друге стране, представник "династије" Изетбеговић за то иде до Босфора и Ердогану на ноге. 

Потврда да Бакир може да рачуна на Турску дошла је и у мају ове године, када је председник Турске био посети Сарајеву. Ердоган је тада поручио да његова земља подржава БиХ на свим пољима, посебно у односима са суседима - Србијом и Хрватском. 

Ердоган је изразио и велико задовољство напретком и испуњеном обавезом БиХ на европском путу, те обећао подршку Сарајеву на активирању плана за чланство БиХ у НАТО. Између ветрова са Урала и Црног мора, ту је и европска струја из Брисела и Берлина. 

Европска унија има план за земље Западног Балкана, а БиХ није успела да доврши процес одговарања на додатна питања из Упитника Европске комисије, како би до краја године Комисија могла дати позитивно мишљење и препоруку за доделу статуса земље кандидата за чланство у ЕУ. 

БиХ је пре нешто више од две године предала Европској комисији апликацију за чланство у ЕУ, после чега је стигао упитник са нешто више од 3.200 питања, на која су одговори послати у фебруару 2018. године. 

Нови пакет са више од 600 додатних питања званични Брисел је послао крајем јуна, а надлежнима је остављен рок до краја септембра, најкасније почетка октобра, да усагласе одговоре, махом о политичким, економским, правосудним те природним питањима у БиХ. 

Европска унија жели да Босна и Херцеговина буде унитарна држава, јер све земље које се надају прикључењу Европској унији упозорене су да у Унију неће моћи унети и међусобне граничне спорове. 

У "босанском лонцу" сви би да буду мирођија, а којим ће путем кренути, можда ће показати избори у недељу. 

Прочитајте ОВДЕ шта каже Недељко Ћорић, председник бијељинског одбора СНСД.

Извор: Б92

Бонус видео

 

Вучић је марионета, ево ко заиста контролише Србију ! - Иван Ивановић

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube