Најновије

НАЈАВИЛИ ВЕЛИКИ РАТ: Само је питање дана када ће Израелци и Американци напасти руске С-300 у Сирији

Само је питање времена када ће Израелци и Американци одлучити да тестирају сиријску С-300 ваздушну одбрану. А ако довољно ресурса посвете овом задатку, могу постићи резултат који лаковерним медијима и јавности могу представити као победу.

Путин и С-300 (Фото: РИА/ Јутјуб)

Пише: The Saker

Сада знамо мало више о томе коју верзију С-300 породице су Руси испоручили Сиријцима: Руси су неколико С-300ПМ и С-300П2 система претворили у извозну верзију С-300ПМУ-2 “Фаворит“ што је, иначе, такође и верзија коју је Русија испоручила Иранцима и Кинезима.

Овај систем користи ракету 48Н6Е2 и има званичан домет од 195км. Прескочићу остале техничке детаље и рећи само да је ово скорашња модификација са изузетним могућностима, тако да су се све гласине о томе како Русија испоручује неке застереле верзије С-300 сада показале као лажне (као и обично).

Заправо, ово није први пут да су Руси испоручили систем ваздушне одбране “који ограничава Израелце“: 1983. године је СССР испоручио неколико С-200ВЕ “Вега-Е2 (СА-5б) система ваздушне одбране Сирији, што је значајно ограничило израелске операције изнад и око (AWACS) Сирије.

У комбинацији са ЕW системима (електронско ратовање) које је такође испоручила Русија, ови системи ваздушне одбране јасно утичу на америчке и израелске операције. И док Американци признају да је ово проблем за њих, Израелци су се, као и обично, се жалили на ову испоруку и хвалили да их то уопште не занима, додајући да ће они наставити да бомбардују Сирију кад год осете потребу.

Израелци су чак изјавили да би били вољни да убију руску посаду ако се у њихов авион буде пуцало. Осим, наравно, што су Израелци до сада остајали даље од сиријског неба (имајте на уму да је према израелским изворима 2017. године ИДФ напао Сирију преко 200 пута, отприлике један напад сваког другог дана!).

Овог пута, не само да се Израелци суочавају са много компетентнијим системом ваздушне одбране, већ је овај систем такође и веома мобилан и стога је много тежи за лоцирање, што ће у великој мери отежати будуће нападе. Осим тога, с обзиром да један батаљон С-300ПМУ2 може пратити 300 мета (и ангажовати 36 са 72 ракете истовремено) на веома дугом домету, Сиријци ће сада знатно побољшати своје способности раног упозорења, што ће Израелцима много отежати спровођење изненадних напада на Сирију.

Међутим, пре или касније, можемо бити прилично уверени у то да ће Израелци и САД морати покушати да поново нападну Сирију, макар само у ПР сврхе. Заправо, ово не би требало да буде превише тешко за њих, а ево и зашто:

Прво, и супротно ономе што се често тврди, нема довољно С-300/С-400 система у Сирији да заиста “заклључају“ сав сиријски ваздушни простор. Да, Руси су де-факто створили зону забране летова над Сиријом, али не ону која би могла да издржи велики и одлучан напад.

Оно што су комбиноване руске и сиријске снаге чиниле до сада јесте да Англоционистичким агресорима оспоре неке одређене сегменте ваздушног простора изнад и око Сирије.

Међутим, чим Американци/Израелци стекну осећај за оно шта је распоређено и где, и како ова читава интегрисана мрежа ваздушне одбране функционише, они ће моћи да планирају ударе који ће, иако не страшно ефикасно, од стране пропагандне машине бити представљени као велики успех за Англоционисте.

Друго, операције ваздушне одбране су увек игра бројева. Чак и ако претпоставите да свака ракета ваздушне одбране има вероватноћу убиства од 1 (што значи да ће свака испаљена ракета ваздушне одбране уништити једну долазећу ракету), и даље не можете оборити више ракета него што вам ваше властите залихе дозвољавају да испалите. САД/НАТО/ могу, ако је потребно, у поражавајућем нападу ангжовати много више ракета него што Руси имају на располагању за одбрану. Ово се вероватно неће променити у догледној будућности.

Треће, САД/НАТО/ЦЕНТЦОМ/ИДФ имају напрадне ЕW могућности које ће им омогућити да покушају да наруше руске ватрене и извиђачке способности, нарочито ако се у нападима користе ниски РЦС авиони (као што су Ф-22, Ф-35, Б-1Б, итд.). Ниски-РЦС авиони (и ракете) не морају да делују сами и, у стварности, често су ангажовани уз подршку одређених ЕW напора.

Коначно, Империја такође има оружје дугог домета које би могло да се користи за напад на Сирију (као што су крстареће ракете АГМ-158 ЈАССМ), нарочито током комбинованог ракетног напада електронског ратовања и стандофф антирадијације.

Дакле, све што Англоционисти заиста треба да ураде јесте да буду веома пажљиви у свом избору путева приступа и избора мета, користе ниске-РЦС авионе и ракете под окриљем робусног ЕW анажовања, а затим искористе довољан број ракета да оставе утисак да је Империја поразила руску и сиријску ваздушну одбрану.

Судећи према њиховим ранијим нападима на Сирију, САД и Израелци су много више забринути због потребе да изгледају моћно, ефикасно и квази-нерањиво, него да стварно постигну неки значајан војни циљ. Наравно, ова потреба да изгледају нерањиво такође значи да Англоционисти заисте не могу себи приуштити да им један од њихових авиона буде оборен, и због тога се тренутно толико опиру томе да испитају могућности сиријске ваздушне одбране.

Међутим, пре или касније, Израелци ће морати покушати да “поразе С-300,“ како би они то рекли.

Проблем Израелаца је у томе што они немају заправо никакве добре опције. Проблем није толико технолошки колико је политички.

Претпоставимо да Израелци спроведу успешан удар на значајне мете (ако је њихов напад симболичн, Руси и Сиријци могу једноставно ограничити свој одговор на уобичајене протесте и осуде, али не предузети праву акцију). Шта би Русија урадила?

Па, Руси (Шојгу конкретно) су већ указали на то да ће, ако буде потребно, повећати број С-300 батерија (и потребне системе подршке) које испоручују Сирији. Дакле, главни ефекат успешног напада на Сирију ће бити да се накнадни напади још теже планирају и извршавају. Да ли би то заиста био пожељан исход за Израелце? Не бих рекао.

Ако сваки успешан израелски удар сваки наредни удар чини још тежим, док истовремено повећава опасност за израелске авионе, која би била поента таквих напада? Постоје ли истински вредне мете у Сирији чије би уништење од стране ИДФ оправдало покретање даље деградације ситуације у Сирији? Насупрот томе, да се ви Сиријац (или Иранац), зар не бисте желели да Израелци нападну Сирију (или бар С-300 батерије) довољно снажно да Руси испоруче још више система ваздушне одбране (не нужно С-300!)?

Баш као што је случај са Хезболахом у Либану (чијем је креирању помогла израелска инвазија на Либан 1982. године), и долазак Хасана Насарлаха на власт на чело Хезболаха (ког је убиство Абаса ал Мусавија од стране Израелаца 1992. године покренуло до позиције генералног секретара организације), Израелци изнова и изнова откривају очигледну истину: иако изгледа да је једноставно, брутално насиље ефикасно на кратке стазе, на средње и дуге стазе оно никад не успева, осим ако је подржано значајним политичким мерама.

Велика аксиоматска истина коју Израелци још увек тврдоглаво одбијају да признају јесте да је сва истинска безбедност увек колективна (нешто што Руси већ годинама понављају). У случају Сирије, Израелу би било много, много боље да преговара о некој врсти договора са Русима, Иранцима и Сиријцима (чак и незванично!), него да покушава да превлада разношењем мета у Сирији.

Чак бих тврдио и да, уз Трампово председништво које сада драматично повећава стопу колапса Англоционистичке Империје, Израелци морају почети са плановима да укључе неке друге актере у своју регионалну политику. Истина је да САД више нису у позицији да остану кључни играчи у политици Блиског истока и да су деценије бедне потчињености агенди Ликуда непоправљиво оштетиле амерички кредибилетет и утицај на Блиском истоку (и остатку света).

Упоредио бих испоруку С-300ПМУ-2 “Фаворит“  батерија Сирији са почетним потезом у шаху или неповратним потезом попут рокаде: то само по себи не одлучује о исходу игре, али ствара основно окружење у ком оба играча треба да делују.

За Русе, следећи корак је прилично очигледан: да наставе са испоруком свих врста система ваздушне одбране Сирији (нарочито више Панцира) са циљем да на крају могу да заштите читав сиријски ваздушни простор од било каквих напада САД-а или Израела. Главни елементи вишеслојне мреже ваздушне одбране су већ распоређени, Сирији је сада само потребан већи број. Заиста се надам да ће им Русија то пружити.

Извор: Webtribune.rs

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА