Најновије

Шокантна анализа руске “Правде”: Путин губи све што има

Председник Владимир Путин и премијер Дмитриј Медведев су одиграли игру доброг и лошег полицајца у својим настојањима да објасне суштину реформе пензија људима широм Русије.

Путин (Фото: РИА)

Пише: Љуба Лулко

Путиново понашање у односу на премијера изгледа неетично, баш као што изгледа лоше у односу на његове бираче. Изгледа да би Путин на крају могао изгубити гонтролу над патриотском идејом – једина идеја која му и даље помаже да остане на функцији.

После председниковог телевизијског обраћана нацији 29. августа, постало је јасно да је Путин био тај који је покренуо реформу пензија у Русији. То је доказано његовом жестоком афирмацијом о недостатку алтернатива реформи.

Међутим, донедавно је Путин покушавао да се дистанцира од своје владе, којој је наводно наредио да развије и спроведе непопуларну реформу. Као резултат тога, Медведев није успео да се носи са психолошким теретом и нестао је из очију јавности на неко време. Када се поново појавио пред камерама, изгледао је као уморна и болесна особа.

Путин је неетичан и према својим бирачима. Путинов гласач је у Русији обично познат као “ватник,“ који вреднује Путинова достигнућа у изградњи руског света, ограничавајући утицај америчког глобализма и олигархијских структура.

Током горе поменутог говора, Путин се два пута позивао на стручњаке, не именујући их. Очигледно, ради се о Алексеју Кудрину, стручњацима Високе школе економије – либералним, прозападним људима, које Путинови гласачи презиру. Стога је Путин је показао непоштовање према својим бирачима у нади да су људи неупућени и да не морају знати имена.

Обраћајући се нацији у свом говору, Путин је рекао: “Чак и ако продамо све зграде Пензионог фонда, новац ће бити довољан само за пар месеци. А шта онда?“ Међутим, схватамо да се ради о малим декоративним објектима, становима и парцелама које поседују дебели званичници, посланици и олигарси. Путин је јасно ставио до знања да никада не би покидао еполете са њихових рамена.

Заправо, сада не разумемо шта то Путина чини другачијим од покојног Бориса Јељцина, који је све поверио “Чикаго момцима“ и потопио земљу у хаос. Можемо видети како Путин прети сада да систем неће имати новца за пензије за шест или седам година ако све остане исто.

Први разлог за назирућу кризу, како Путин каже, јесте демографија. “2005. године, однос радних грађана, који редовно допуњују пензиони фонд, и грађана који добијају старосну пензију, био је скоро 1,7 наспрам 1, али 2019. године ће то бити 1,2 наспрам 1,“ рекао је Путин, указујући на то да се очекивани животни век у Русији повећао за осам година.

Тренд је исти и у западним земљама. Роботи настављају да замењују људе лишавајући их послова, али је пензиони систем на Западу далеко од колапса. У западним земљама, пензиони фонд се допуњава кроз раст зарада људи и, сходно томе, одбицима за буџет. Оно што највише изненађује је да тај систем функционише идентично и у Русији, иако званичници имају тенденцију да то скривају како би спекулисали на тему ко храни кога.

Према томе, просечан руски држављанин током свог радног века од 20 година и просечне плате од 40.000 рубљи даје у Пензиони фонд око 2,4 милиона рубљи. Руски мушки пензионери живе у просеку осам година, током којих добију назад само 1,600 милиона, а држава задржава преосталих 800.000 рубаља у буџету. Нико не зна где тај новац иде, иако је очигледно да држава жели да узме и троши још више.

Вреди напоменути да када говори о расту, Путин мисли на Русију током 1990-их година. Зашто не упоређивати показатеље 2018. године са 2014-ом, када је Запад почео наметање санкција Русији једну за другом, а руска економија почела се котрља низбрдо?

Путин одбацује све алтернативне предлоге за финансирање Пензионог фонда. Није споменуо амандман о прогресивном обиму опорезивања, иако је такав предлог изнет на саслушањима у Државној Думи 21. августа. Тај новац би се могао искористити за надокнаду предузетницима за њихове доприносе Пензионом фонду за подршку људима у годинама пре пензионисања.

Путин не жели да привуче ни нафтне приходе за финансирање Пензионог фонда. Према његовим речима, тај новац неће бити довољан за исплату пензија већ за два месеца. Ипак, нафтни приходи представљају допунски, а не једини извор прихода за Пензиони фонд. “Шта ако цене нафте падну?,“ рекао је Путин. Заиста, влада би онда морала да пронађе начин за повећање наплате пореза из других извора.

Поређења ради, дефицит Пензионог фонда 2018. године ће изностити 257 милијради рубаља, док је нето одлив капитала 2017. године био 31,3 милијарде долара, што је око 1 трилион 966 милијарди рубаља. Национални фонд за социјалну помоћ држи 4 трилиона 844 милијарди рубаља. Профит Газпрома је процењен на 997 милијарди рубаља. Профит највеће руске државне банке, Сбербанк, је 542 милијарде рубаља. Руска сива економија је процењена на 33,6 трилиона рубаља, или 39 одсто БДП-а, каже пословни омбудсман Борис Титов.

Дакле, све мере које је Путин изнео у свом говору изгледају површно. Имамо утисак да су сви “поклони“ које је Путин поменуо у свом говору унапред укључени у реформу. Очигледно је да ће инфлација појести обећани додатак од 1.000 рубаља годишње. Путин говори о пензији од 20.000 рубаља до 2024. године, док у Европи пензије чине 40 одсто онога што људи добијају током свог радног века.

Једино се може нагађати зашто Путин заузима такав став. Вероватно је то због превеликог спољног притиска. Ако би Путин то покушао да објасни, људи би вероватно разумели. Уместо тога, они су видели свог председника како терет одговорности за будућност земље сваљује на становиштво. Путин не осећа кривицу због чињенице да Русија није успела да наплати довољно новца током 2000-их година да финансира социјалне програме и изгради независни финансијски систем. Он се не осећа кривим због показивања недовољног отпора сивој економији и корупцији. Уместо тога, он је покушавао да се нагоди са олигарсима. Договор са њима се њему показао важнијим од договра са народом.

Путинови бирачи желе снажну социјалну државу која би успешно подржала спољну политику Кремља изнутра. Животни стандард у Русији се смањује у последњих пет година, а Путин жели да његови бирачи промене мишљење. Путинов рејтиг би се на крају могао срушити, а председник ће изгубити контролу над идејом о патриотизму о ком је говорио толико дуго. Људи ће се осећати понижено и издано када схвате да их је председник лагао.

Освета Бин Ладена из гроба, смрт коси агенте ФБИ, свима је заједничка само једна ствар. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Webtribune.rs

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

Бонус видео

Путин против америчких новинара - имате ли здравог разума?!

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА