Најновије

СВЕТ ЧЕКА ТУРБУЛЕНТНА ГОДИНА: Велике силе 2019. крећу у пет значајних "трка"

Година која тек што је наступила, обећава мноштво дешавања како на међународној политичкој, тако и на економској сцени. Једно ће свакако бити заједничко — несагледива конкуренција међу политичким, економским и технолошким дивовима, пре свега између САД, Кине и Русије.

Путин, Трамп и Ђинпинг (Фото: Синхуа, Правда)

Мала је шанса да ће такви играчи играти по правилима „фер-плеја“. Штавише, како ствари стоје, могу се очекивати још већа конкуренција, али и све мање поштовање правила тржишта или међународне политичке сцене.

Ако сагледамо политичку ситуацију, неколико је горућих тема које ће обележити ову годину — страначки избори унутар америчких демократа, избори за Европски парламент, али и превремени избори у Израелу, док ће економски гледано, ову годину обележити две огромне трке — освајање космоса, али и борба за тржиште пете генерације у сфери телекомуникација.

Демократски прајмериз у САД

Следећи председнички избори у САД биће одржани крајем 2020. године. Међутим, кандидати који ће се такмичити за место америчког председника, биће познати свега неколико месеци пре тога.

Да ли ће неко од републиканаца покушати да преузме од Доналда Трампа „диригентску палицу“, још увек је непознато. Међутим, код демократа је жеља да се та „палица“ отме Трампу огромна — на предстојећим страначким изборима у трци за кандидата демократа може се очекивати чак 40 имена.

Како прецизира руски политиколог Александар Асафов, реч је о веома разноврсној екипи. Ту је и некадашњи први потпредседник САД Џо Бајден, али и нека друга лица попут чувене ТВ водитељке Опре Винфри. Иако још није сигурно да ли је она дала сагласност да учествује у трци за следећег америчког лидера, многи стручњаци оцењују да управо она има велике шансе на успех. 

У овој години код демократа можемо да очекујемо и превласт америчких социјалиста. Будући да они данас не заступају некадашњу идеологију у виду „борбе за мир“, у случају њиховог доласка на власт можемо очекивати стварање нове спољнополитичке доктрине, чија ће главна идеја бити потпуна делегитимизација државног суверенитета зарад политичке коректности и културне разноврсности.

Избори за Европски парламент

Иако Европски парламент не утиче у великој мери на политику Европске уније, управо ово тело привлачи велику пажњу медија и јавности. Распоред снага у парламенту у одређеној мери представља слику и прилику политичког стања на Старом континенту.

Прошли избори одржани су 2014. године, када је процес трансформације Запада тек почео — евроскептици су већ тада остварили значајан успех. Међутим, за протеклих пет година дошло је до великих промена, које су у буквалном смислу потресле целокупну структуру ЕУ, а за то су у највећој мери одговорни „популисти“.

Колико ће они успети да капитализују свој раст популарности и појачају своје присуство у Европи, зависиће од мноштва фактора, али свакако да ће нови изборни систем, који је усвојен током 2018. године, помоћи европској елити да се у одређеној мери одупре најезди „популиста“.

Штавише, у Бриселу, Берлину и Паризу не крију могућност „најцрњег“ сценарија — појаве евроскептичног парламента, због чега ће актуелни лидери у свему наставити да траже „руски траг“, како би ојачали своју позицију у јавности.

Ванредни избори у Израелу

Јесенас се криза унутар водеће коалиције Израела драстично заоштрила, а у основи су се нашла два проблема — однос према конфликту у појасу Газе, као и правила за примање нових чланова у Израелске одбрамбене снаге.

Наиме, ултрадесничари су захтевали од Бењамина Нетанијахуа да пружи озбиљнији одговор на такозвану „агресију од стране Хамаса“, док су религиозни фундаменталисти захтевали да се омладина која изучава Тору, изузме од обавеза према војсци.

На то је израелски премијер, покушавајући да одржи консензус унутар водеће коалиције, рекао да ће подржати тај закон, али и успоставити примирје са Хамасом. Оба та потеза изазвала су жестоку критику од стране министра одбране Авигдора Либермана, што је резултирало његовом оставком. Такав сплет догађаја је и довео до расписивања превремених избора, који ће бити одржани у априлу ове године.

Било како било, ти избори ће постати својеврсни референдум о политици Тел Авива на Блиском истоку, будући да се ситуација у том делу планете, почев од 2015. године, драстично променила. Нетанијаху има озбиљне противнике, упркос чињеници да ужива подршку америчког председника. Чак ће и мала промена на власти у Израелу у оваквом нестабилном терену имати далекосежне последице по регион.

Трка у телекомуникацијама

Из економског угла, ове године ће у првом плану, како оцењују стручњаци, избити жестока борба за превласт у увођењу пете генерације мобилних мрежа. Ова борба је практично отпочела када се Вашингтон директно обрушио на кинески „Хуавеј“, једног од светских лидера када је реч о увођењу ове технологије широм света и то хапшењем топ-менаџерке те корпорације Менг Веџоу.

Међутим, мало је вероватно очекивати од Кине да се тек тако преда — тамошње фирме су већ кренуле са агресивним имплементирањем ове технологије на Азијско-пацифичком тржишту, односно у Индији, Индокини, Средњој Азији и Русији.

Међутим, битка индустријалних гиганата у овом домену могла би да прикочи процес имплементације мреже „5Г“, али свакако ћемо ове године постати сведоци новог технолошког поретка који ће се у многим земљама уводити у условима жестоког националног протекционизма.

Трка за космос

Још једна област која ће обележити овогодишњу индустријско-технолошку трку, биће борба за освајање свемира. Протеклих неколико година се чинило као да ће ова област престати да буде приоритет за човечанство. Међутим, водеће земље света покренуле су ову трку, како би осигурале себи доминацију ван домена наше планете.

С тим у вези, америчка компанија „Спејс икс“, на челу са Илоном Маском, најавила је да ће радити на тестирању сопственог пилотираног свемирског брода „Кру дрегон“, а у плану је да до краја године представи и најновији брод који ће бити у стању да пребаци људе на Међународну свемирску станицу. Истовремено, спроводе се и тестирања брода „Орион“ у власништву америчког „Локид Мартина“ и европског „Ербаса“.

Међутим, велики помак је начинила Кина, након што је сонда „Чамге-4“ успела да слети на тамну страну Месеца. Поред тога, та земља је извела убедљиво највећи број лансирања у свемир, далеко више од њених главних конкурената — Русије и Америке.

Са друге стране, главни задатак Русије ове и наредне године биће да одржи свој програм пилотиране космонаутике, имајући у виду настојања конкурената да самостално пребацују људство до станица у свемиру.

Све у свему, 2019. неће бити досадна — иако ћемо бити сведоци не само ових пет, него вероватно још 4.995 различитих трка, ових пет показују само до које мере ће се политичка борба заоштрити и како ће изгледати међународна конкуренција коју многи водећи стручњаци до пре неколико година нису могли ни да замисле да ће постојати.

Британија пред понором, премијеркин план пропао, пред земљом су четири сценарија, а сви страхују од оног најгорег. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: rs.sputniknews. com

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

Бонус видео

Путин и Трамп у Хелсинкију

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube