Најновије

КЕСИЋ ОБЈАСНИО ЧИМЕ СЕ БАВИ У ЕМИСИЈИ: Обавеза је да говорим истину, на делу је намерна естрадизација друштва, морамо...

Емисија "24 минута са Зораном Кесићем" добила је награду "Константин Обрадовић" за 2018. годину, саопштио је Београдски центар за људска права. Аутор емисије Зоран Кесић каже да им није била намера да се у емисији баве људским правима, јер се она - подразумевају.

Зоран Кесић (Фото: Јутјуб)

"Емисија се појавила у периоду када су се у Србији слободе и права грађана нашли на низбрдици, када је дошло до постепеног уништавања свих независних институција, а људска права су опстајала више на папиру него у реалности. У таквој ситуацији појавила се хумористично-сатирична ТВ емисија '24. минута са Зораном Кесићем'. Она је заблистала својим очаравајућим хумором и нецензурисаном критиком глупости које су, саме по себи, неодољиво смешне. Добили смо један потпуно нови феномен култивисаног хумора који се није прилагођавао никоме, ни власти ни опозицији", образложио је жири у саопштењу.

Додаје се да у тој емисији "нема ниских удараца, нема увреда, нема непријатеља, нема уобичајних баналности које подилазе простаклуку и публици".

"Најзначајнији допринос култури људских права емисија '24 минута са Зораном Кесићем' дала је својом непоткупљивошћу. У њој нема лажи, нема фолирања, а њени аутори су чврсто веровали да могу опстати само ако нема ни цензуре, ни аутоцензуре", додаје се.

Аутор емисије Зоран Кесић рекао је на додели награде да им, кад су почињали да раде емисију "није било у фокусу да се баве људским правима".

"Људска права нису нешто ни смешна, и то се десило успут, непланирано. Ми смо као екипа свесни колико је наша емисија драгоцена и очекивана, и знамо да нас породично гледају, скупа сви са децом и зато је ова награда охрабрујућа за мене. Охрабрујуће је јер знам да то деца гледају и да могу да чују неке лепе поруке, а то свакако јесте афирмација људских права. Поставља се питање како је могуће да једна сатирична емисија, којој је примарни задатак сатирична критика, уопште препозната и како то да ми који стварамо уопште нисмо свесни. Можда због тога што смо сва седморица током рада на емисији постали малко бољи, поштенији, искренији, праведнији људи него што смо били пре ове емисије. Та обавеза коју осећам свакодневно да не упрљам, не разочарам, ни једним потезом или речју не умањимо сјај наше емисије држи нас константно будним, и држи нас пре свега решеним да стално говоримо истину", казао је Кесић.

Људска права су се за њих, каже, подразумевала.

"Ми нисмо имали намеру да се бавимо људским правима. Зашто? Зато што су нам се људска права подразумевала. Тако смо васпитани. Ми данас морамо јавност (која је често и површна и плитка и подложна најгнуснијим манипулацијама) да свакодневно едукујемо, да подсећамо шта је добро, шта није добро, шта ваља чинити и рећи, шта не ваља чинити и рећи. Јавност је данас као деца, морамо изнова да је васпитавамо. Ако је и имала кућно васпитање, ако је имала свест о људским правима, то је систематски скршено естрадизацијом, врло организованом, паметном и мудром, са намером. То је скршено једним медијским неваспитањем", рекао је Кесић.

Зато је, каже, његова једина порука - будите добри и бирајте друштво.

"Немојте све и немојте са свима. Од мешања глава боли. А може нешто и да се запати. Наша емисија остаће баш онаква и никаква другачија какви смо нас седморица са овим дипломама, а то значи, поред сатире и хумора, и бескрупулозну борбу за људска права", закључио је Кесић.

Беградски центар за људска права установио је награду "Константин Обрадовић" 2000. године.

Професор Константин Обрадовић био је један од најугледнијих стручњака за међународно јавно право и један од најискренијих бораца за људска права и људско достојанство.

Радио је у Институту за међународну политику и приведу у Београду.

У југословенској влади премијера Милана Панића био је, од септембра 1992. до марта 1993, заменик министра за људска права и права мањина. Професор Међународног јавног права и Међународних организација на Факултету политичких наука Универзитета у Београду постао је 1995. године.

Универзитет је напустио у знак противљења Закону о универзитету Републике Србије, 1998. године.

Био је члан Института за хуманитарно право у Сан Рему и члан југословенских делегација на скуповима међународних организација. Био је оснивач и члан неколико невладиних организација, међу којима су Центар за антиратну акцију и Фонд за хуманитарно право.

За заслуге у борби за поштовање људских права и хуманитарног права председник Републике Француске одликовао је, 1997. године, Константина Обрадовића орденом Витеза Легије части.

Професор Обрадовић је предавао на многим универзитетима у земљи и иностранству. Објављивао је и на француском, италијанском, енглеском и руском језику.

Прочитајте ОВДЕ како је Марко Ђурић опет издоминирао.

Извор: Н1

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

Бонус видео

Кесић: Емисија ће опстати много дуже него што ће остати овај председник.

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube