Најновије

ПОЧЕЛА ЈЕ НОВА ФАЗА РАТА У СИРИЈИ: Свет стрепи над будућности ове напаћене земље, а ова 4 питања су горућа (ВИДЕО)

Изненадно повлачење Американаца из северних делова Сирије прошле недеље вратило је неке старе савезе и покренуло нову фазу осмогодушњег рата.

Рат у Сирији (Фото: Јутјуб)

Када је реч о Сирији, једино је извесна неизвесност, али одговори на следећа четири питања имаће кључну улогу у обликовању будућности ове земље, пише Њујорк тајмс.

Ко ће контролисати североисток Сирије?

Делови Сирије у којима је ситуација од марта, када је поражен самопрозвани калифат Исламске државе, била релативно стабилна, поново су запали у хаос.

Изненадно повлачење америчких снага из делова североисточне Сирије прошле недеље означило је нову етапу осмогодишњег рата, а једну силу убрзо су замениле друге две - сиријске и турске.

Пре нешто више од недељу дана, малтене трећину Сирије контролисала је сиријска милиција предвођена Курдима уз подршку САД, тзв. Сиријске демократске снаге, која је одиграла круцијалну улогу у поразу Исламске државе у Сирији.

Ипак, амерички председник Доналд Трамп 6. октобра дао је Турској зелено светло да пређе границу и нападне Курде.

Турској је амерички савез са Сиријским демократским снагама, односно СДФ, већ дуго трн у оку, а врх милиције блиско је повезан са курдском групом која је годинама у Турској предводила побуну, те у очима Турака она представља терористичку организацију.

Турска настоји да формира безбедносну зону тако што ће протерати СДФ из подручја у опсегу од 30 км од границе на сиријској територији.

Најмање 100.000 људи пребегло је у нападу Турске.

И вође милиције, оставши без подршке доскорашњих савезника, помоћ су потражиле од сиријске владе која је у непријатељским односима и са Турском и са САД. Курди су за викенд саопштили да су постигли договор да снаге сиријске владе поново заузму области које су претходно препустиле курдским снагама када је у земљи букнула побуна.

Изненадни обрт у развоју догађаја неминовно носи нове ризике, а нестабилност и насиље прогресивно напредују. Турска покушава да продре дубље у курдску територију уз помоћ сиријских опозиционих бораца које махом чине Арапи и Туркмени, што додатно увећава опасност од етничког сукоба.

Мимо територије, овде су у питању и судбине четири милиона Сиријаца под окриљем СДФ којима су Сиријске демократске снаге пружиле склониште од репресије Исламске државе и сиријске владе која је бомбардовала сопствене градове и десетине хиљада људи одводила у затворе на мучење како би се одржала на позицији моћи.

САД, са друге стране, упућују Турској двосмислене сигнале, док стручњаци наводе да је Америка дозволивши Турској да уопште отпочне акцију практично окончала - макар засад - заштиту коју је пружала СДФ.

Како ће се ово одразити на Курде?

Губитак америчке подршке Курдима је нанео снажан ударац и њихове наде да ће успети да задрже одређени степен аутономије више нису тако изгледне. Изгубили су позицију у билокаквим потенцијалним преговорима у будућности са Турском или сиријском владом.

Питање је какав су тачно договор Курди постигли са сиријском владом, пошто су две стране понудиле другачија тумачења постигнутог споразума.

СДФ су навеле да споразум предвиђа дозволу сиријским снагама да уђу на своја подручја и постигну сиријску заставу како би зауставиле напад Турске, али и да ће задржати своју војну структуру и контролу над локалним управним саветима.

Сиријска влада, са друге стране, саопштила је да захтева од СДФ да прегрупише своје снаге и борце прикључи борбеним формацијама предвођеним Русијом попут Пете дивизије коју, између осталог, чине и сиријски побуњеници који су се предали.

Курдске вође које никада нису у САД имале потпуно поверење задржале су отворене канале према Москви и Дамаску. Дамаск, међутим, има историју репресије над Курдима, а влада председника Башара ал Асада није позната по компромисима и споразумима: у областима које је заузела, захтевала је потпуну предају, без изузетака, а оне који су пружили отпор или чак тражили аутономију без задршке је казнила.

Иако има, додуше, оних који верују да ће се Курди снаћи у овој ситуациј, у областима са већинским арапским становништвом, влада страх. То отвара врата за успон оружаних група, па чак и екстремиста.

Шта је са цивилима?

Више од 100.000 цивила - од којих су многи расељавани у више наврата - већ је напустило пограничну зону коју Турска напада. Путеви изван великих градова су закрчени, а читаве породице не знају куда би заправо требало да оду. Путеви у Турску такође су блокирани.

Неки покушавају да избегну у курдска подручја у Ираку, други на територију СДФ на југу где је у току измештање избегличких кампова. Обе ове области, међутим, већ су уништене после дугогодишње борбе са Исламском државом и немају много да понуде избеглицама. Да ствари буду још горе, мировњаци се повлаче са североистока Сирије зато што више не успева да допре до оних којима је помоћ најпотребнија.

Већ су забележени случајеви повреде и страдања цивила, а ако Курди у СДФ одлуче да поведу побуну против Турака ситуација ће постати још опаснија.

Турска је чак покушала да преда пограничну зону Сиријцима у виду протектората како би се успоставила локална аутономија и обновили домови Арапа које су Курди раселили, али су сиријске побуњеничке групе које сарађују са Турском изгубиле кредибилитет на овим подручјима где их многи сада називају “турским плаћеницима”.

Турска је такође саопштила да жели преко границе и у пограничну безбедносну зону коју формира на граници протера 3,6 милиона сиријских избеглица које се тренутно налазе у Турској. Такав потез представљао би кршење међународног права, а ове претежно руралне области ни немају капацитета да приме толико избеглица.

Хоће ли се Исламска држава вратити?

Прошлонедељни хаос донео је две потенцијалне претње из редова Исламске државе: бекства бораца који су задржани у камповима када је ИД поражена, али и поновну активацију тзв. групе "спавача" које тајно обављају операције шпијунаже и саботаже.

На територији СДФ задржане су хиљаде наводних бораца, међу којима се налази и 2.000 страних држављана чије су матичне државе одбиле да их приме назад.

Одређени број затвора, као и кампови у којима се налази хиљаде мушкараца, жена и деце из области које је претходно држала ИД, лоцирани су унутар безбедносне зоне у опсегу од 30 километара над којом Турска настоји да успостави контролу.

Забележени су покушаји бекства, а америчке снаге нису успеле да изруче десетине важних затвореника уочи борбе. Један од затвора у пограничном граду Квамишлију погођен је у нападу прошле недеље када су одбегла петорица бораца ИД.

Стражари СДФ покушавају да држе положаје у затворима, али по свој прилици неће то моћи да чине још дуго.

Страхује се и да би "спавачи" ИД у овим подручјима могли да искористе немире и активирају се; група је већ преузела одговорност за један бомбашки напад у Камишлију.

Велики број Арапа страхује од повратка бораца Исламске државе. Ипак, могућност да контролу успоставе снаге сиријске владе - што скоро неизбежно значи мучење и затварање, нарочито за младе опозиционаре – могла би да их наведе да подрже било какву алтернативу, па чак и ако је реч о екстремистима.

После Асада у најјаче упориште Курда стигли Руси! Џихадисти стали кад су видели војну полицију. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Њујорк Тајмс

Бонус видео

ЗАПАД ВРШИ НОВИ УДАР НА СРБЕ: После економије и медија ударили су нам на оно најсветије

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube