Најновије

Еколошку таксу од 1.200 динара од 1. јануара ће плаћати сви, без обзира на то колико загађују: Ово су нове мере за заштиту животне средине

Грађани Србије ће плаћати 100 динара месечно еколошку таксу, како би се на годишњем нивоу сакупио фонд од око пет милијарди динара који ће бити уложени у заштиту животне средине.

Ђубре (Фото: pixabay. com)

Овакав нови принцип еко-такси објаснио је Синиша Митровић, руководилац Центра за циркуларну економију, при Привредној комори Србије (ПКС).

Нови систем еколошких такси ступио је на снагу јуче, с изузетком оних такси које се односе на физичка лица.

Овај принцип еколошких такси почеће да се примењује од 1. јануара 2020. године, како пише у Уредби о критеријумима за одређивање активности које негативно утичу на животну средину, а у ставу 4. који се односи на физичка лица наводи се следеће:

"Активности физичких лица које утичу на животну средину су: коришћење електричне енергије, коришћење грејних уређаја, коришћење хемијских средстава, коришћење производа који после употребе постају посебни токови отпада, производња и прерада хране и друге активности.

Обвезник плаћања накнаде за заштиту и унапређивање животне средине је физичко лице које обавља неку од активности из става 1. овог члана. У смислу ове уредбе физичким лицем сматра се обвезник пореза на имовину за стамбене јединице за које се плаћа порез на имовину.

Износ накнаде за заштиту и унапређивање животне средине за физичка лица износи 1.200 динара за календарску годину. Износ накнаде из става 4. овог члана умањује се за 50 одсто обвезнику који не станује у стамбеној јединици".

Рогобатно срочено, али то умањење од 50 одсто односи се на оне станове у којима нико не живи, тумачи наш саговорник.

- Еколошка такса се донедавно плаћала по квадратном метру, сада ће грађани паушално плаћати 1.200 динара на годишњем нивоу , што је сто динара месечно - каже Синиша Митровић.

Такса се односи на утицај на животну средину, односно, иако се до сада већ наплаћује одвожење отпада, струја и вода, ова такса усмерена је на генерисање опасног отпада, како каже Митровић. У то спадају лекови, батерије, сијалице, боје, лакови, које људи иначе бацају заједно са комуналним отпадом.

Ту су и они који у приватна ложишта убацују неадекватан огрев, односно пале и текстил, гуму...

- Циљ државе јесте да дође до фонда од око пет милијарди на годишњем нивоу, да би могло да се инвестира у заштиту животне средине. Грађани и индустрија као савезници: њихов динар иде сто одсто за заштиту животне средине - рекао нам је Митровић.

На питање зашто уводити таксу на бацање опасног отпада, уместо уредити одвајање од комуналног отпада, Митровић каже да за тако нешто не постоје услови, а да ће их новац од ових такси управо и обезбедити.

Како ће се наплаћивати ова еколошка такса, односно уз који рачун ће је грађани плаћати, одлука је локалних самоуправа. То значи да ће овај систем сасвим извесно у различитим градовима различито и функционисати. Такође, на који еколошки проблем ће новац из буџета бити усмерен одлучује локална самоуправа.

Прочитајте ОВДЕ   када су најављени избори.

Извор: Блиц

Бонус видео

Знате ли зашто нам гребу фреске и бришу натписе – Радован Дамјановић 

 

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА