Најновије

КО ЈЕ ИЗГРАДИО ДРЕВНИ СТОУНХЕНЏ? ДНК анализом решена вишевековна мистерија (ВИДЕО)

Британски научници упоредили су ДНK извучен из неолитских људских остатака пронађених у Британији с људима који су у исто време живели у остатку Европе.

Стоунхенџ (Фото: Јутјуб)

Неолитски становници су путовали од Анатолије (модерне Турске) на Пиринејско полуострво пре него што су пронашли пут на север. До Британије су дошли око 4.000 година пре Христа, а детаљи су објављени у магазину "Nature Ecology & Evolution". Миграција у Британију била је само један део велике, масивне експанзије људи из Анатолије 6.000 година пре нове ере, која је Европу упознала са земљорадњом.

Пре тога, Европу су насељавале мале, путујуће групе које су ловиле животиње и сакупљале дивље биљке и шкољке. Једна од група раних земљорадника следила је реку Дунав, а друга је ишла преко Медитерана.

ДНK анализа открива како су "Британци" из неолитског доба били већински потомци група које су путовале медитеранском рутом, неки чак бродовима од острва до острва. Kада је анализиран ДНK раних фармера с британског острва, утврђено је да највише личе на неолитске људе из данашње Шпаније и Португалије.

Ти пиринејски фармери су били потомци људи који су путовали Медитераном. Медитерански земљорадници су путовали на север према Француској. Британији су можда пришли за запада, ушавши кроз Велс или југозападну Енглеску.

Уз земљорадњу, мигранти су у Британију донели традицију градње мегалита, какав је и Стоунхенџ.

Иако су Британију, када су они стигли, настањивали "ловци-сакупљачи", ДНK показује како се нису претерано мешали.

Ловци-сакупљачи су готово у потпуности замењени земљорадницима, што се можда само своди на то да је ових било више. "Не проналазимо доказе њихове ДНK присутности након што су дошли земљорадници. Можда их је било премало па нису иза себе оставили генетско наслеђе", каже Том Бут, специјалиста из Природњачког музеја у Лондону.

"То је све игра бројева", каже Марк Томас са Универзитета у Лондону.

Томас каже како су неолитски фармери морали да прилагоде своје активности климатским условима како су се кретали кроз Европу. Но, када су дошли до Британије већ су знали шта.

Студија анализира и ДНK британских ловаца-сакупљача. Један од костура датира из 7.100 године пре нове ере. Kао и већина ловаца-сакупљача тог доба, имао је тамну кожу и плаве очи. Нова популација земљорадника имала је светлију кожу са смеђим очима и црном или тамносмеђом косом.

Према крају неолита, око 2.450 године пре нове ере, потомци првих земљорадника су пак замењени новом популацијом који су мигрирали с континента Европе. Тако да је Британија видела два генетска "шока" кроз неколико хиљада година. Томас каже како се овај каснији налет догодио након што је неолитска популација већ неко време била у паду, и у Британији и у Европи.

Прочитајте ОВДЕ предвиђања о смаку света.

Извор: еxpress.hr

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube