Најновије

СРПСКА БОРБЕНО ИЗВИЂАЧКА ВОЗИЛА: Комплетан развој од ЈНА до данашњих модернизација наше војске!

После медијског скандала са румунском блокадом испоруке ових возила и тенкова речним путем, почела је реализација испоруке после више од две године од када је потписан уговор о донацији 30 модернизованих тенкова Т72МС и 30 БРДМ-2МС.

БРДМ 2 (Фото: јутјуб)

Овде неће бити речи много о утисцима са саме промоције и медијског циркуса који је приређен у Нишу, обраћања, хваљења. Нагласак ће бити на кратком приказу ових возила у употреби прво ЈНА, затим ВЈ и на крају у Војсци Србије, свим домаћим покушајима модернизације овог возила и на крају са новопридошлим БРДМ-2М.

Кратки приказ историјата развоја оклопног возила БРДМ-2

Борбено извиђачко патролно возило (руски Боевая Разведывательная Дозорная Машина) скраћено БРДМ тадашња Совјетска армија увела је у оперативну употребу у пролеће 1959 године. Возило је констурисано у конструкционом бироу Дедков. Први прототипи изашли су са призводних трака 1957 године у верзији БРДМ-1, који је био сличан извиђачком возилу БТР-40. Возило је било конфигурације погона 4×4. Произведено је 8.500 возила за Совјетску армију и 1.500 за извоз.

Међутим извиђачке јединице совјетске армије нису баш биле задовољне верзијом БРДМ-1 па су конструктори добили задатак да пројектују нову верзију извиђачког лаког оклопног возила. Седам година касније исти конструкциони биро направио је усавршену верзију возила, која је добила име БРДМ-2, које је убрзо ушло у оперативни састав совјетске, али и осталих армија Варшавског пакта и идеолошких савезника СССР-а широм света.

Оклопно тело БРДМ-2 састављено је од заварених челичних плоча које штите посаду од муниције испаљеног из лаког пешадијског наоружања. Дебљина оклопа на предњој страни је 14 мм, а на боковима и дну 3 мм. Тежина возила је 7,6 тона, а посада је четворочлана, која у возило може да улази преко крова. Возило има четворотактни водом хлађени осмоцилиндрични мотор ГАЗ-41 јачине 103 кW. Мењач је механички са 4+1 степеном преноса, а кочиони систем је хидраулични. Оно по чему је ово возило карактеристично је поседовање додатних точкова који су смештени у боковима трупа, а намењени су за савладавање успона и ровова.

 Највећа брзина возила на асфалтном путу је 100 километара на час, крајњи радијус кретања је 700 км. Пнеуматици су димензија 13,00×18 са централном регулацијом притиска. Возило има амфибијска својства.

Основно наоружање возила чини митраљез КПВТ калибра 14,5 мм са спрегнуто уграђеним митраљезом ПКТ калибра 7,62 мм. Иначе купола са наоружањем идентична је као на оклопним возилима БТР-60 погона 8×8. Нишанџија има дневно/ноћну нишанску справу ПП-61А са повећањем до два пута. Командир има дневно/ноћни ИЦ перископ, као и возач, који има перископ за осматрање и ИЦ уређај за ноћну вожњу. Возило је опремљено за АБХО опремом, системом за орјентацију, унутрашњим хлађењем, системима за унутрашњу комуникацију, радио уређајем и противпожарну заштиту.

На бази основног возила направљено је неколико верзија за различите намене: БРДМ- РК унапређена верзија за једнице АБХО са додатном опремом за извиђање терена. Постоје две верзија овог возила једног са модификованом куполом где је направљен додатни простор за опрему и верзија са стандардном куполом; командно возило БРДМ-2У, на коме је уклоњена купола са наоружањем како би се створио додатни простор за команданта и његово особље. Возило је опремљено додатним радио уређајем и генератором за производњу напона додатних комуникационих уређаја.

Убрзо уочено је и да возило може бити погодна платформа за различите врсте наоружања. Тако је направљена и верзија БРДМ-2АТ за противоклопну борбу као носач противоклопних жицом вођених ракета “маљутка”. Свакако једна од најуспешнијих надградњи била је верзија за противваздушну одбрану ЗРК-БДС-1 у техничкој документацији познат и као 9К31М “стерла-1” западне ознаке СА-9 “гаскин”. Возило је до 1992. користило више од 50 држава света, да би касније тај број био смањен на неких 35.

БРДМ-2 у Југославији

У наоружање Југословенске народне армије ЈНА оклопно возило БРДМ-2 ушло је одлуком генералштаба од 25.априла 1968. године заједно са лаким пливајућим тенком ПТ-76Б. Оба оклопњака су распоређена у извиђачке чете ( вод од 3 возила) оклопних пукова и бригада, извиђачких чета пешадијских дивизија. Са овим возилима били су опремљене јединице других родова копнене војске и наставни центри.  Изузетак је био извиђачки батаљон 7. оклопне дивизије који је имао по седам ПТ 76Б и БРДМ-2. ЈНА је за своје потребе од Совјетског Савеза возила БРДМ набављала до средине 1980 тих година прошлог века.

ЈНА је према непотпуним подацима набавила од 1967. до 1985. око 240 возила типа БРДМ-2. ЈНА је у свом саставу имала све верзије БРДМ-2 од извиђаког, командног, до верзије за АБХО, противоклопну и противавионску борбу.

Возила су активно учестововала у грађанском рату на тлу Југославије. Користиле су их осим ЈНА и све паравојне формације, а касније и војске новонасталих република. Данас овим возилима располажу само Оружане снаге БиХ, Војске Србије и Македоније. Ратове, санкције и распад Државне заједнице Србије и Црне Горе преживело је укупно 76 комада у извиђачкој и верзији за ПВО Стрела -1.

Српске модернизације БРДМ-2

Иако су ова возила већ после 2000 године била застарела војска није хтела да их се одрекне због  лоше финасијске ситуације и немогућности набавке сличног возила као замене. Зато се одлучило да се приступи пројекту модернизације. Идеја је кренула од Одељења за специјалне једнице при Управи за обавештајно-извиђачке послове, специјална и електронска дејства ГШ ВСЦГ. Идејно решење познато је било под радним називом « Модернизација оклопно-извиђачког аутомобила БРДМ-2 у специјално оклопно возило М-05 “Вук”. Модернизација је рађена од стране стручњака Војнотехничког инситута, а пројекат је покренут 2005. године

У саставу Војске СЦГ остали су искључиво извиђачке и ПВО верзије док су пре свега противоклопне верзије ПОЛО 9П122 и ПОЛО 9П133 проглашени застарели, неперспективни и избачени из употребе. Пошто је њихово одржавање било скупо јер није било резервних делова и већина возила су имала истрошене ресурсе радне и временске, па је одлучено да се крене у модернизацију и осавремењивање. Тако је израђен пројекат а стручњаци ВТИ имали су велику помоћ радника Техничко ремонтног завода (ТРЗ) Чачак како носиоца и финализатора модернизације оклопног возила БРДМ-2. У овај пројекат укључило се и десетак других државних и приватних предузећа.

Замисао је да модернизовани БРДМ-2 под именом «Вук» буде намнејне за употребу у специјалним, противтерористичким, војнополицијским, извиђачко-диверзантским задацима, једницама везе, као и ангажовање у мировним мисијама УН. Идејно решење требало је да се заснива на модификацији базног возила БРДМ-2. План је био да се модернизацијом створи могућност за смештај осам чланова посаде, лако улажење и напуштање возила, као и замену бензинског савременим дизел мотором и уградње нове куполе са одговарајућим наоружањем. План модернизације предвиђао је и уградњу савремене оптоелектронске и навигационе опреме, средстава везе, бацача димних кутија, додатног оклопа, заштитног балистичког стакла, маскирних мрежа и других комплета специјалне опреме.

План модернизације предвиђао је као и код Руса уклањање два пара помоћних точкова на боковима, са припадајућом трансмисијом, исецање њиховог блатобрана у унутрашњости возила и изравњавањем са подом возила, укалњањем старе куполе с наоружањем. Уградња на бочним странама десантних врата неопходних за улазак и излазак пет чланова укрцног дела посаде.

Један од важнијих циљева био је замена постојећег четворотактног бензинског мотора велике потрошње са дизел мотором. За овај пројеакт изабран је био амерички мотор „АМ Генерал 6,6Л милитарy аплицатион“ снаге 127 кW, који се уграђује и на возила високе проходности ХАМЕР и ХАМВИ. Разлог зашто је тај мотор изабран објашењено је да тај мотор уз задржавање посотјећ трансмисије обезбеђује савладавање максималног успона на усовом и тврдом земљишту, као и постојећи мотор ГАЗ-41. Максимална брзина је повећана на 105 километара на час.

Оклоп на старим верзијама возила био је слаб. Планом модернизације како би се повећала балистичка заштита основног оклопа планирано је постављање монтажно-демонтажних облога израђених од комбинације стаклених и панцирних плоча (келвар-керамика). План је предвиђао да се посебна пажња посвети маси додатног оклопа јер додатна маса није смела да угрози амфибијска својства овог возила.

Од додатне опреме било је предвиђено и уградња савремених радио-средстава са криптозаштитом, а постојеће ИЦ справе за вожњу и осматрање требале су бити замењене савременијим. Планирана је била и уградња савремене електронске и навигационе опреме дневно-ноћна камера, дигитални компас, ласерски даљиномер, ГПС, као и поседовање одговарајућег софтверског система којим управља комадир.

Од наоружања било је планирано да на основну верзију “Вук 05″ буде уграђен аутоматски бацач граната домаће производње М93, као и митраљез М-84 калибра 7,62 мм са дрвеним кундаком и оптичким нишаном. Иначе ова верзија наоружања преузета је са тад другог актуелног пројекта  универзалног инжењерског возила “Муња”. Борбени комплет чинило би три муницијска добоша са по 29 метака за АБГ М39 и 750 метака за митраљез М-84. План модернизације предвиђао је и смештај већих капациетета муниције.

За “Вук” М05 предвиђено је било и поседовање комплета специјалне извиђачко диверзантске опреме, мобилни комплет за маскирање заједно са тробојним премазом пружао је маскирну заштиту на нивоу најсавременијих решења.

Иначе на задњој спољашњој, доњој страни возила предвиђала се и уградња преклопне десантне папуче са држачима за превоз чланова посаде у одређеним условима.

План модернизације возила БРДМ-2 и његову конверзију у специјално-извиђачко возило предвиђао је да се овом возилу удахне нов живот. Међутим у самој војсци и министарству одбране како се показало касније није било ни воље ни жеље да се овај пројекат реализује до краја, па је и он напуштен.

Други покушај модернизације и да се оклопном возилу БРДМ-2 удахне нов живот био је од стране државне компаније за извоз наоружања YУГОИПОРТ СДПР која је пре 13 година почела интензивно да се бави и производњом и модернизацијом наоружања намењеног иностраним купцима.

Тако је на Међународном сајму војне опреме и наоружања “Партнер 2009” приказана и модернизација извиђачког возила БРДМ-2 под именом “Курјак”, који је претворен у лако борбено возило. План модернизације предивђао је исто као и пројекат ВТИ “Вук” смештај осам чланова посаде. Возило је према намени требало да буде намењено за борбено извиђање. У ту сврху на возило је била уграђена панорамска оптоелектронска мултисензорска станица (ПСОМОС), пројектована за кориштење на извиђачким возилима. Основна намена ове станице је извиђање бојишта и осматрање током дана и ноћи и у лошим временским условима домета до 20 километара.

Интересантно је и да је ова модификација исто као и ВТИ предвиђала замену бензинског новим дизел мотором америчке производње АМГ јачине 128 кW. Наоружање је у односу на војни пројекат било неколико другачије. Предвиђала се уградња противавионског топа М-55 калибра 20мм. Осим овог топа опционо за различите купца понуђена је отоворена купола са уградњом аутоматског бацача граната калибра 30 мм, затим уградња противавионског митраљеза са тенка М-84 НСВТ калибра 12,7мм. Такође предвиђено је и уградња модерне комуникационе опреме са криптозаштиом, а на боковима постављање расклопиве металне ограде у случају кориштења за сузбијање нереда и постављања блокада на путевима. На СДПР верзији није било предвиђено уклањање бочних точкова.

Ова верзија возила нуђена је страним делегацијама из сиромашних земаља као могућност модернизације флоте возила БРДМ коју су поседовале афричке земље које због скромних новчаних средстава нису биле у могућности да набаве софистицирана извиђачка возила која су се тад и сад нуде на тржишту.

Пројекат је после пар година угашен, а ова верзија више никад није била изложена на сајму наоружања. Управо с пропашћу овог пројекта угашене су биле све опције модернизације извиђачког возила БРДМ-2.

Руска верзија модификације БРДМ-2М у Србији

Прича о БРДМ-2 возилима остала је некако у сенци све до децембра 2016. године, кад је тадашњи министар одбране Зоран Ђорђевић после посете Русији најавио у склопу стратешко заокрета и набавке половних руских ловаца МиГ-29 да ће Србија од Русије као донацију добити 30 тенкова Т-72 и 30 оклопних возила БРДМ-2М. Од тад па до последње недеље јула с времена на време на друштвеним мрежама и у медијима повремено су се појављивали натписи да се ова возила ускоро очекују. Сваке године та прича је била неизвесна док војни коментнатор листа политика Мирослав Лазански није гостујући на једној телевизији рекао да Румунија спречава транспорт текова и оклопних возила Дунавом и да су возила блокирана. Вест је одјекнула као бомба и о томе се пуних 14 дана дикустовало. Нагађало се да ли ће возила стићи ли не, као и то да су Румуни та возила задржали. Наравно вест је била нетачна, али је спин одрадио посао јер је то био увод у долазак прве серије од 10 модернизованих БРДМ-2М 22. јула кад је на Батајницу слетео руски Ан-124 који је довезао 10 оклопних возила са пратећеом додатном опремом и резервним деловима. Вест је стидљиво пренео руски сајт Спутњик, а касније се вест проширила. Војска је наравно мудро ћутила седам дана док нису возила у највећој тајности ноћу и под церадама пребачена у Ниш. Тамо су возила поново комплетирана и све је било спремно за јавну промоцију пред председником Србије.

Шта је заправо БРДМ-2МС

Модификација и унапређење извиђачког возила БРДМ-2 развијена компанији Арзмас али се склапање врши у 61. фабрици за оправку оклопних возила „Стрелни” код Санкт Петербурга. Ову врсту возила Русија више нема у опретивној употреби из које су повучени пре седам година, али се нуде за извоз или као донација државама које имају одличне политичке и војне односе са Москвом.

Према постојећем опису возило БРДМ-2М намењени су за извиђање у свим условима на копну и приликом преласка река

Према опису БРДМ-2М је модернизовану верзија лаког извиђачког оклопног возила БРДМ-2. У односу на стару верзију БРДМ на самој конструкцији возила извршене су одређене промене. Са оклопног возила фамилије БТР -80 узето је ослањање. Такође бензински мотор ГАЗ-41 замењен је дизел мотором ГАЗ-562 од 175КС, а опционо корисницима се нуди и дизел мотор Штајер Д 245-9 од 136 КС.

Возило је према опису произвођача потпуно аутоматизовано и опремљено квалитетном комуникационом опремом руске производње са криптозаштиом. Опрему чине радио станице Р-163 Арбалет“ и Р-173 „Абзац“. Такође возило има уграђен и ГПС.

Такође промене су извршене и на само телу возила. Тако врата за улазак и излазак посаде су повећана и налазе се на десној страни. Уклоњени су бочни точкови, а на горњем телу возила монтирани су бацачи димних кутија.

Купола је жиростабилисана и омогућава за разлику од старијих верзија гађање тешким митраљезом КПВТ из покрета. Основно наоружање модернизоване верзије БРДМ-2М остао је тешки митраљез КПВТ калибра 14,5 мм који је стабилисан и интегрисан у састав куполе БПУ-1. Елевација топа је повећана на +60. Спрегнути митраљез калибра 7,62 мм је остао непромењен осим што је и управљање с њим аутоматизовано.

БРДМ-2М има уграђен систем за управљање ватром. Основу њега чини стабилизација наоружања и нишанских справа приликом гађања и аутоматско праћење осе наоружања са осом нишанске справе. Могућност блокирања електро-прекидача када се наоружање налази у положају небезбедном за отварање ватре.

Нишанске справе на БРДМ-2М је троканална и њоме управља командир. Она омогућава детекцију циља на даљини од 5 километара дању и 3,5 км ноћу, а распознавање циља по дању до 2,7 км и ноћу до 1,5 км. Справа нишанџије спрегнута је са митраљезима КПВЗ калибра 14,5 и ПКТ калибра 7,62 мм

Модернизована верзија БРДМ-2М добила је додатну балистичку заштиту, која се састоји од 20 плоча дебљине 6 мм што омогућава заштиту возила од клаибра 7,62 мм и 12,7 мм са свих страна. Предња страна возила такође има монтиране балистичке плоче и омогућава заштиту посаде од калибра 14,5 мм на удаљености 300 метара од возила.

Унутрашњост БРДМ-2 (Фото. јутјуб)

Технички подаци за модернизовани БРДМ-2М

Број чланова посаде 5 командир, возач, нишанџија и два извиђача

Борбена маса 6.000 кг

Димензије возила: дужина/ширина/ висина  6,20м/2,43/2,58м

Мотор са турбо компресором 150КС

Максимална брзина на асфалту 96-100 км/х

Максимална брзина по земљаном путу 40-50 км/х

Брзина пловљења 5км/х

Радијус кретања 1.500 км

Запремина резервоара 320 л

Могућност савладавања препрека

Вертикални нагиб 30 степени

Бочни нагиб 25 степени

Угао прилаза

Са предње стране 43 степена

Са задње стране 33 степена

Закључак

Приликом службене промоције речено је да ће ова возила у наоружању српске војске носити назив БРДМ-2МС ( оно С је заправо скраћеница од Србија). Сва возила ће бити стационирана у Нишу и биће саставни део новоформираног извиђачког батаљона подчињеног директно команданту копнене војске.

Наравно прича не би била прича да промоција није донела опет халабуку у региону од стране неких медија и аналитичара. Посебну пажњу промоцији дали су медији у Приштини који су то схватили као директну претњу и спремање напада ВС на Косово. С друге стране нису ни босански медији заостајали у халабуци око ових возила тврдећи да ће она кад стигну бити ангажована у неком од серије „напада“ Србије на БиХ. Наравно и ово је доказано да је у питању медијски спин и нагађање и беспотребно дизање тензија.

С друге стране и у Србији је букнула полемика око сврсисходности добијања ових возила. Коментари су се кретали од ироничних да се ради о возилима из 1960 –тих и 1970-тих година прошлог века иако је истина да су сва возила која су ремонтована из средине 1980 тих година. Такође било је и стручних коментара о томе зашто су уклоњени додатни точкови на возилу и да ће тиме савладавање успона бити отежано, као и да је постављањем додатног оклопа повећана тежина возила и тиме отежана његова пловност на рекама. Критике су се и односиле на који начин ће ова возила бити употребљена и где. Опет и овде панику је дигао министар одбране такозване државе Косово Бурим Рамандани који је оптужио да се Србија претвара у “Малу Русију”.

Било како било, чињеница је једна да је долазак прве туре од 10 возила медијски веома одјекнуло. Показано је после силних нагађања да јесте донација и да је испорука померена с мртве тачке. Преостале испоруке требало би да буду реализоване до децембра 2019. године. Војска Србије јесте добила модернизована возила и корисна, али се поставља питање шта ће бити са оним БРДМ-2 који су у нашем наоружању хоћемо ли и њих модернизовати и унифицирати са донираним руским оклопњацима или ће све остати пословично мртво слово на папиру или је можда све ово приврмено решење до набавке новог типа извиђачког оклопног аутомбила?! У сваком случају незахвално је било шта сад прогнозирати и у ком смеру ће ићи прича! Време ће показати да ли је ова донација испунила сва очекивања пре свега официра, подофицира и војника, па онда и обичног света који ових дана прати сва дешавања у вези ових оклопних возила.

Како је САА ликвидирала џихадисте код Палмире, сазнајте ОВДЕ.

Извор: vojnopolitickaosmatracnica.wordpress. com

 

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА