Најновије

НОВИ ПОДАЦИ О СУДБИНИ ЖРТАВА ТЕРОРИСТА ОВК: Србе на КиМ тамничили у 53 логора

На Косову и Метохији су током конфликта деведесетих постојала 53 логора за Србе и неалбанце, а основано се сумња да су се у њиховој близини налазиле и масовне гробнице. Неке од њих су откривене, али за једним бројем и даље се трага.

ОВК (Фото: Јутјуб)

Говори овако Вељко Одаловић, председник Комисије за нестала лица Владе Србије, указујући да је од почетка године решена судбина седам несталих особа српске националности са консолидоване листе несталих Београда и Приштине, коју води Међународни комитет Црвеног крста.

- У наредним месецима у плану је лоцирање потенцијалних масовних гробница до којих се дошло из различитих извора. Очекујемо да ће се провером ових локација расветлити судбина још најмање 30 жртава ОВК, ако се информације покажу тачне - каже Одаловић.

Током сукоба на Косову и Метохији нестало је око 5.800 особа, а судбина 1.653 и даље је непозната. Од тога, око 540 су Срби и неалбанци. Такође, Комисија има податке за још 30 људи који су нестали, али су ови случајеви још у фази верификације.

Породицама је до сада предато 378 посмртних остатака оних које су немилосрдно убили албански терористи, а који су нађени у појединачним и масовним гробницама у Волујку, Малишеву, Гњиланама, Радоњићком језеру, Клечки, Вучитрну, Ђаковици, Брековцу, Сувој Реци, на локацијама Туманце, Тусус, Шишман, Рамоц, Дуље...

Међу првим нађеним масовним гробницама нашла се локација Подграђе. ОЕБС-ов тим из канцеларије у Гњилану посетио је 24. јула 1999. Подграђе, на основу "дојаве" Албанаца из села Ловце, који су мислили да су им ту покопане комшије. Исти тим посетио је и Ловце и Угљаре. Посмртни остаци 11 људи ексхумирани су у августу 1999, а у џеповима жртава пронађена су документа из којих се видело да је реч о Србима, киднапованим у Гњилану и околини. Видело се и да су мучени и стрељани. Тела су затим идентификована.

У јулу 2000. године истражитељ Регионалне Истражне јединице Унмик полиције Стан Закрзевски отворио је контејнер у кругу болнице у Гњилану, закључан катанцем и ланцем. Открио је седам кеса са деловима осам особа. Тела су пребачена у мртвачницу Трибунала у Ораховцу, обдукована и добила ознаку ZZ и број. Пошто су били у питању Н. Н. лешеви, узети су узорци за ДНК анализу, а тела пребачена у Гњилане и сахрањена на православном гробљу. Комисија за нестала лица је у децембру 2003. извршила реобдукцију посмртних остатака и утврдила идентитет осам српских жртава.

У пећини Волујак, у близини Малишева, у мају 2005. пронађени су посмртни остаци 30 људи, од којих је идентификовано 26. Њих 23 били су мештани села Ретимље, Оптеруше и Ораховца. Напад на ова три села у ораховачкој општини, у ноћи између 17. и 18. јула 1998, спада у најбруталније терористичке акције, праћене ратним злочином. Током напада, више мештана је тешко рањено, а убијен је Анђелко Костић. У село су ушле јединице ОВК, састављене од мештана из околних албанских села. Одвојили су мушкарце од жена. Мушкарце су одвезли у непознатом правцу, а жене према селу Зочиште. Успеле су да се пребаце до манастира Свети Врачи, али је већ сутрадан манастир нападнут, а заробљене жене, деца и монаси аутобусом су пребачени у неки засеок у планини, где их је пронашла екипа Међународног комитета Црвеног крста. Судбина мушкараца била је непозната до 2005, када су њихови посмртни остаци пронађени и идентификовани.

Пре напада на села Оптеруша и Ретимље, киднаповано је и 10 радника угљенокопа Белаћевац, општине Обилић, али њихова судбина још није разрешена. Исте, 2005. године, у близини центра Малишева пронађени су посмртни остаци још 13 Срба, од којих 12 из околине Ораховца, док је једно тело припадало лицу за које се поуздано зна да је провело известан период у логору Лапушник.

Четири године касније, у атару села Клечка, општина Липљан, пронађена је још једна гробница са посмртним остацима пет припадника Војске Југославије.

Последња пронађена масовна гробница позната је под именом Бункер, у Ђаковици. Из ње су недавно породицама предата тела брачног пара Петровић и петочлане породице Шутаковић, са троје малолетне деце. Бункер је пронађен у индустријској зони, близу улазне капије фабрике "Металик". Локацију је идентификовао форензички тим Еулекса 26. октобра 2017, а у новембру су извађени посмртни остаци прве три особе. Претрага локације настављена је у априлу 2018. У води помешаној са ђубриштем, псећим костима, кесама и флашама, нађено је још људских костију.

Постоје основане сумње да се у близини ове локације налазе још најмање две масовне гробнице, које чекају проверу.

- Највећи проблем код трагања за несталима јесте недостатак поузданих информација о новим гробним местима и масовним гробницама. Проблем је и велики број ексхумираних, али неидентификованих посмртних остатака, више од 300, који се налазе у мртвачници у Приштини.

Нејасне су и процедуре између учесника у форензичком процесу, а недостаје и форензичка и фото-документација међународних организација. Архив међународне заједнице (Хашки трибунал, Кфор, ОЕБС, Унмик, ВРИК) требало би учинити доступним свим учесницима у процесу решавања судбине несталих, сматра председник Комисије.

Током 1999. и 2000. године више од 2.000 посмртних остатака је идентификовано класичном методом и породице су их сахраниле. Досадашња пробна ископавања и други показатељи указују да је могућност грешака код сахрањивања посмртних остатака идентификованих класичном методом изузетно велика, па је неопходно пронаћи методу превазилажења овог проблема.

Ситуација у Хрватској и БиХ

Процењује се да је у оружаним сукобима на простору бивше Југославије нестало око 40.000 људи, а према подацима Међународног комитета Црвеног крста из јуна, као нестало се и даље води 10.179 људи: 1.652 на КиМ, 1.998 у Хрватској и 6.528 у БиХ.

Како кажу у Комисији за нестале, на списку тражења држављана Србије несталих у Хрватској налази се 368 особа. Још 639 несталих је српске националности, али држављана Хрватске, чије породице данас живе у Србији. У службеним евиденцијама Комисије као нестало води се још 690 људи, који не улазе у број од 1.998, јер њихов нестанак није пријављен према критеријумима Црвеног крста. Да су дефакто нестали, показује чињеница да је 102 од овог броја нађено и идентификовано.

Што се тиче ситуације у БиХ, на списку тражења несталих држављана Србије налази се 97 имена војника ЈНА. Непозната је судбина још 162 Срба, држављана БиХ, чије породице махом данас живе у Србији и поднели су захтев нашем Црвеном крсту.

Волкер лобирао за америчке ракете у украјинским рукама! Испливали сви подаци. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Вечерње новости

Бонус видео

 

Вучић је марионета, ево ко заиста контролише Србију ! - Иван Ивановић

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube