“У тренутној ситуацији, када Сједињене Државе намећу санкције и врше притисак на европске земље да откажу пројекте покренуте заједно с Русијом и Ираном, морамо створити потребне увјете како бисмо осигурали комерцијалну стабилност и заштитили улагања”, рекао је Володин, понављајући да је трговина између Москве и Техерана износила је 1,59 милијарди долара у првих девет месеци 2019. године.
Како би потврдио ову мисао, ирански председник Рохани је нагласио да Иран ни на који начин није заинтересиран за ширење напетости у целом региону него за регионалну стабилност. Ирански председник је такође напоменуо да трилатерални односи Ирана, Русије и Кине, као и заједничке војне поморске вежбе у Оманском мору указују на то да је трио одлучан у развијању још ближих веза.
Вјачеслав Володин се састао и с председником иранског парламента Алијем Лариџанијем, који се слаже с овом визијом, оптужујући Сједињене Државе да регији прете међународном диктатуром. Ово је био пети састанак руског дужносника с иранским колегом у последњих годину и по.
Овај сусрет је био прилика да двојица колега закључе интензивну међупарламентарну сурадњу која би могла ојачати сарадњу двеју држава и на комерцијалном пољу, не само на војном. Инструмент ове сурадње бит ће „Заједничка парламентарна комисија“, тело рођено у априлу 2018. за брже и боље промицање билатералних, политичких и економских односа између двеју земаља. Заједнички међупарламентарни одбор има за циљ подићи разину трговинских и политичких односа између двеју земаља, како би се успоставила одржива сигурност у регији, посебно у подручју заједничке борбе против тероризма трговине дрогама.
Сарадња је већ створила националне и покрајинске пројекте, посебно у северним покрајинама Гилан, Мазандаран и Голестан, гдје је КЕПЦО, подружница Националне иранске нафтне компаније, изградио једно од својих каспијских чворишта за истраживање, развој и производњу нафте и плина.
Осим тога, то је подручје такођер важно због туризма, јер тамо долазе хиљаде туриста из целог свијета, укључујући из Русије.
Два друга формата помоћи ће у примедби овог партнерства. То су Конференција о регионалној сарадњи и сигурности и Конференција челника евроазијских парламената.
Пријатељи или савезници?
У модерној историји односе између Ирана и Русије више карактерише конкуренција него сарадња. Војни инциденти током совјетске ере су створили атмосферу обостране сумње и неповерења, али Русија је у доба западних санкција постала све важнији господарски и политички партнер Ирана.
У новије време су преокрет на светским енергетским тржиштима, погоршање ситуације у Сирији, где је покојни генерал Сулејмани блиско сарађивао с Русијом, те на крају криза на Блиском истоку довели до стварања трговинских веза и јачања политичких.
Изванредна ситуација навела је многе да претпоставе како је дошло до краћег затопљења у дугој зими односа између Москве и Техерана. Међутим, како је време одмицало, све је више знакова да ова сарадња поприма дугорочни карактер.
Русија и Иран су заједно промицали потписивање Каспијског уговора у сарадњи, који је коначно регулирао сва питања земаља које излазе на Каспијско море, а кључна ставка је забрана некаспијским земљама да имају трупе, базе или било што што има везе војском на Каспијском мору и његовим обалама. Иран суделује у изградњи вековног руског сна, „Коридора сјевер-југ“, који ће прометном и другом инфраструктуром повезати Ст. Петербург и луку Бандар Абас на југу Ирана.
Али пример сарадње је ипак био сиријски сукоб. Помоћ Ирана с копненим снагама и Русије с углавном ваздушним нападима омогућила је Башару Ел-Асаду да од 2015. до данас ослободи већи део територија Сирије. Интереси Москве и Техерана се овде преклапају, јер обе државе сматрају да је Асадова влада драгоцени партнер и обе земље су спремне уложити средства у обнову послератне Сирије.
Међутим, ипак треба рећи да се отвара питање када говоримо о дугорочним стратешким циљевима двеју земаља. Циљ Москве је одржати равнотежу снага у регији и играти кључну улогу као противник Сједињених Држава. Ако се и Иран сложи с овим, а веројатно хоће, али не пре него што удари чврсте темеље такозваном „шиитском коридору“ од Техерана преко Багдада до Дамаска и Бејрута, онда ће ова сарадња бити плодоносна и дугорочна. Међутим, ако смена власти у Ирану, што ће се пре или касније догодити, лансира радикалне конзервативце, Техеран неће бити задовољан док не оствари амбиције дела елите, а оне су да Исламска Република постане хегемон регије. Но, овде говоримо о ономе што би се могло догодити у случају успона на власт мањег дела ултрарадикалне конзервативне елите, што се сада чини немогућим и стога је беспредметно говорити „што би било кад би било“.
У том смислу је сусрет председника Државне думе Вјачеслава Володина Техерану посебно важан, јер је тамо био како би градио односе с Ираном који се неће темељити искључиво на супротстављању Сједињеним Државама, што је био разлог који је означио почетак јачања односа између две земље.
Трговина, улагања и заједнички пројекти су свакако најбољи начин да се Русија и Иран одмакну ситуације у којој им је једина веза заједничка политика против Сједињених Држава, јер би само такво „лепило“ два азијска дива, пре или касније, гурнуло према различитим циљевима, а различити циљеви на Блиском истоку често доводе до изравне конфронтације.
Зато су уговор „Каспијске петорке“, који је дословно сахранио империјалистичку геополитичку теорију „Hearthland“, изградња „Коридора сјевер-југ“ и интензивна међупарламентарна сарадња руске Државне думе и иранског Меџлиса пуно важнији од војне сарадње у Сирији.
Како су Руси надмудрили Американце у Сирији, сазнајте ОВДЕ!
Извор: logicno. com/Н. Бабић/Правда
