Милијардер и менаџер у хеџ-фондовима Леон Куперман бризнуо је у плач током интервјуа за телевизијску станицу ЦНБЦ.
„Забринут сам“, рекао је јецајући 76-годишњак. Куперман је првенствено забринут за свој банковни рачун и већ недељама води јавну битку са сенаторком Елизабет Ворен која жели да постане председничка кандидаткиња Демократске странке на изборима у новембру ове године.
Куперман се убраја у 0,1 одсто најбогатијих Американаца које Воренова жели да опорезује: два одсто пореза на имовину за све који имају више од 50 милиона долара. Милијардери попут Купермана морали би да плате чак шест одсто.
Елизабет Ворен на тај начин планира да прикупи око четири милијарде долара до 2030. „Онај ко је успео да стигне скроз на врх, може мирно да плати два цента више како би сви други имали шансе“, изјавила је она на једном предизборном скупу почетком децембра.
"Јадни милијардери"
Њене методе имале би драстичне последице по богаташе у САД. Рецимо, да је такав порез уведен још 1982. године, имовина оснивача Мајкрософта Била Гејтса крајем 2018. не би била вредна 97 милијарди долара, већ само 13,9 милијарди, израчунао је Габријел Закман, економски стручњак са универзитета Баркли.
Стручњаци међутим упозоравају да се тиме не би само смањила приватна имовина богаташа, већ да би била погођена и финансијска тржишта. Финансијски саветник Барит Табек почетком октобра навео је десет мера за које сматра да су проблематичне. На пример, ако нова председница забрани примену фрекинга у експлоатацији гаса то ће знатно да отежа пословање енергетским концернима. А наводи и планирано повећање пореза предузетницима, разбијање великих технолошких фирми, те строжу регулацију банака.
Роберт Волф, бивши шеф банке УБС Америкас и оснивач консултантске фирме 32 Адајзерс, сматра да је страх који тренутно влада на Волстриту – неоправдан. „Воренова жели да подстакне капитализам, али на поштен, уравнотежен и регулисани начин. Ми још увек не знамо шта то стварно значи, али зато немам бесане ноћи“, каже Волф.
Он овако објашњава преференције Волстрита: 40 одсто инвеститора су одлучне присталице Демократске странке које ће, упркос могућим ризицима, гласати за Елизабет Ворен. Четрдесет одсто су пак уверени републиканци, који ће остати верни Доналду Трампу. Преостаје 20 одсто улагача који су 2008. бирали Барака Обаму, 2012. Мита Ромнија, а 2016. Хилари Клинтон. Зато он сматра да је резултате предстојећих председничких избора немогуће предвидети. Једино верује да су демократи у благој предности: „Трампов хаос изморио је невероватно велики број људи из финансијског сектора.“
Страх од Сандерса
У савезној држави Ајови у ноћи између понедељка и уторка одржали су се први предизбори за председничког кандидата Демократске странке. Такмичило се њих 12, од којих предност у Ајови нема Елизабет Ворен него Берни Сандерс. И он се залаже за повећање пореза за предузетнике, забрану фрекинг и регулисање финансијског сектора – али ту је још жешћи него његова конкуренткиња. Зато инвеститор Џефри Гандлах, који је 2016. предвидео победу Доналда Трампа, упозорава: „Берни Сандерс је највећи ризик за финансијска тржишта ове године.“
„Трампов хаос изморио је невероватно велики број људи из финансијског сектора“
Но Сем Стоувал, економски аналитичар са института ЦФРА Рисрч, сматра да је бојазан претерана. Он је проучио кретања на берзи у изборним годинама и закључио да су курсеви порасли независно од тога да ли је победио демократа или републиканац. Он и ове године очекује раст на берзи, од чега ће, како каже, да профитира Трамп. „Економија и профит предузећа веома су порасли. Мислим да би Волстрит поновно изабрао садашњу владу“, каже Стоувал.
Блумбергове шансе
Добре шансе могао би да има и Мајкл Блумберг. „Он је разуман пословни човек који се доказао као градоначелник Њујорка у три мандата“, каже Стоувал. И многи други деле његово мишљење, а међу њима је и шеф Амазона Џеф Безос. Након што је Блумберг пре неких годину дана рекао да одустаје од кандидатуре, наводно га је управо Безос уверио да промени мишљење.
Блумберг обећава отварање радних места и сузбијање оружаног насиља у земљи. Такође се залаже и за заштиту климе, за што је већ донирао милионе долара, па зато баш није омиљен код енергетских фирми. Он је и противник дуванске индустрије – од 2007. до данас поклонио је милијарду долара за кампању против пушења.
Леон Куперман на све то одговара цитирањем Винстона Черчила: „Сиромашни људи не постају богати тако што богати постају сиромашни.“ Куперман каже да недостатак капитализма јесте неравномерна расподела благостања, али и упозорава: „Недостатак социјализма је равномерна расподела беде“.
Прочитајте ОВДЕ какав је то шок приредио Џозеф Бајден.
Извор: Дојче Веле
