Русија ће Индији почети испоруке ракетних системаа С-400 до краја 2021. године, рекао је заменик директора руске Савезне службе за војно-техничку сарадњу Владимир Дрожов, преноси Интерфакс. У новембру прошле године је Александар Михејев, генерални директор предузећа Рособоронекспорт која се бави руским извозом оружја, најавио је да ће испоруке започети око септембра 2021.
Непосредна реакција Вашингтона је била поновна претња санкцијама земљама које купују оружје из Русије. Али САД морају рачунати и на нови уговор о заједничком улагању Русије и Индије у комплекс за производњу јуришних пушака „калашњиков“, који би ускоро требао започети производњу.
Индија је упозорена још 2018. године, када је потписала споразум вредан 5 милијарди долара за куповину система С-400, чиме је навукла гнев Сједињених Држава. Вашингтон је одмах запретио да ће у оквиру програма против Русије Индији наметнути санкције.
Москва је већ дуго водећи индијски добављач војне опреме, земље која је протеклих пет година 62 посто војне опреме купила из од Рособоронекспорта, а само три протекле године су наруџбине из Индије премашиле еквивалент од 15 милијарди долара.
Међутим, последњих година Њу Делхи се за испоруке оружја обратио и Сједињеним Државама и Израелу. Као добар бивши несврстани играч, Индија је увек играла на два колосека између САД и Русије. Но, према Закону о сузбијању противника Америке санкцијама (ЦААТСА), због куповине војне опреме од Русије Индија се може наћи на удару санкција.
Међутим, председник Трамп ће се можда одлучити за изузеће, јер је Индија преважан и превелик играч да би јој се претило. Осим тога, националистички премијер Нарендра Моди попуштање види и као знак слабости и издаје националног суверенитета и није прикладно тестирати његово стрпљење.
ЦААТСА је апсурдни амерички савезни закон којим се намећу санкције Ирану, Северној Кореји и Русији, а усвојен је 27. јула 2017.
Иако Трампова администрација не жели донети одлуку којом ће „понизити свог обрамбеног партнера Индију”, санкције се често намећу на темељу тога што куповина војне опреме од Русије може угрозити америчке платформе или америчку технологију изложити претњама противника. Али ту је и негативна страна америчке ароганције, јер би у шизофреној фази међународних односа попут тренутне санкције Индију могле приближити Русији и Кини. Сједињене Државе препознале су Индију као „главног одбрамбеног партнера” 2016. године, што је ознака која Индији омогућава куповину напреднијих и осетљивијих технологија из Америке, успоредо с онима најближих савезника и партнера Сједињених Држава, те јамчи трајну сарадњу у будућности. Индија је такође део многих америчких војних уговора и споразума.
Индоамерички нуклеарни споразум је пример те сарадње који је изазвао многе проблеме у Јужној Азији. Поред тога, Сједињене Државе су подржале Индију на неколико фронтова, како би је учиниле моћном у мери у којој би могла контролирати растући кинески утицај у регијону.
Упркос притисцима у иностранству, Индија је остала чврсто уверена у то да ће имати сву слободу да независно одлучује о куповини војне опреме, инсистирајући на томе да одлуку о индијској војној набавци не могу донети ни Сједињене Државе, нити било која друга страна држава.
Трамп зна куда воде санкције Индији
Модијева Индија сада себе сматра стабилизирајућом силом која ужива више спољне обавеза, надајући се да ће дати постицај мултиполарном свету с мултиполарном Азијом у његовом средишту. Двоструко удварање Русији, такође у енергетском смислу, те Сједињеним Државама, заједно с њеним растућим војним и стратешким могућностима, имају за циљ да Индија игра кључну улогу у геополитичким превирањима текуће 2020. године.
Индија је сама у Индијском океану, гдје је Кина све присутнија. Ако Пекинг успе у својој намери, Индија верује како мора ојачати своје одбрамбене капацитете.
Партнерство Индије и Сједињених Држава кључна је компонента индопацифичке визије Вашингтона и Њу Делхија, која се у основи темељи на подривању ширења кинеског утицаја у регијону. За Сједињене Државе је Индија по свом параметрима снажан и веродостојан регионални партнер, који испуњава своје дужности, али се мора одрећи искушења да се наоружа руским системима.
Међутим, Вашингтон заборавља да Индију не зову без разлога „азијски слон“. Креће се полако, немогуће га је зауставити и дуго памти. Њу Делхи памти уцену из ’60-их, када су САД због куповине совјетске војне опреме укинуле економску помоћ Индији и довели земљу у врло тешку ситуацију у сложеним условима на индијском континенту. Али Индија данас не треба ничију помоћ у правом смислу те речи, односно, као гладна земља Трећег света.
Ако се Трамп још није одлучио за нулту толеранцију и наметање санкција Индији, то има два разлога. Индија данас није Индија ’60-их и не треба америчку помоћ да се прехрани, а друго, Трампу је Нарендра Моди основно средство за покушај супротстављања Кини у водама Индијског океана. У том смислу, ако се реализирају претње санкцијама, тим горе по САД. Ако не, онда је Русија потврдила још једног купца за своје системе противваздушне одбране С-400, који су све пожељнији на светском тржишту оружја, до те мере да су постали бренд руске војне технологије.
Руски “Краснопољ” стигао у Сирију! Више о томе ОВДЕ!
Извор: logicno.com/Н. Бабић
