“Тексас може смањити производњу за 10% ако Саудијска Арабија направи иста смањења производње, али с нивоа пре пандемије коронавируса. Међутим, Русија такође мора пристати ићи истим путем”, рекао је Рајан Сестон.
Као што истиче Хавијер Блас, водећи енергетски дописник Блумберга, постављањем стандардних временских распореда производњу нафте и гаса у Тексасу регулише Државна комисија за железнице. Тако власт може ограничити производњу. Ако дође до смањења, то ће бити први пад производње у Тексасу у последњих 50 година.
„То није можда најбоље решење, јер тренутна цена ВТИ сирове нафте не покрива чак ни трошкове постојећих бушотина у регијама Сједињених Држава, које у просеку износе 23 долара по барелу, а за профитабилност им треба већа цена“, рекао је Хавијер Блас.
Цене нафте
Раније је амерички председник најавио да је спреман интервенисати у правом тренутку у решавању нафтне кризе између Саудијске Арабије и Русије. Према Ројтерсу, Вашингтон намерава послати високог службеника Министарства енергетике у Ријад како би уверио краљевство да не повећава производњу. О томе је саудијским властима писала и група америчких сенатора.
Истовремено, Блумберг извештава да Русија неће попустити уцени Саудијске Арабије и пристаје на своју претходну верзију трансакције ОПЕК+, а то значи задржати претходни ниво производње до априла.
Подсетимо да ОПЕК+ због одбијања Русије није продужио уговор о смањењу производње, након чега су многе земље најавиле значајно повећање производње, а Саудијска Арабија је увела и значајне попусте за купце. Због тога су цене нафте пале испод 30 долара по барелу, али су се интервенцијом руских нафтних компанија на тржишту цене јуче опоравиле и скочила на 32 долара за барел брента, да би се дан затворио тргујући с ценом од 30 волара. Јутрос је на отварању продаје просечна цена нафте нафта опет пала на 27-28 долара по барелу.
Блумберг: Русија неће поклекнути пред уценама Ријада
Русија неће поклекнути пред уценом Саудијске Арабије, без обзира на губитке. Председник Путин се први неће сложити с тим, преноси Блумберг.
Према агенцији, почевши сукоб, руске су власти биле спремне оборити цене на 20 долара по барелу и носити се са свим негативним економским последицама.
Кремљ је уверен да ће победити у нафтном рату, јер су у Русији унапред створили довољне резерве за то. Москва је уверена да рат може издржати дуже од Саудијске Арабије и њених партнера.
Како се наводи у чланку, „Саудијска Арабија је дуго времена трпела кршење производних обавеза од стране Русије, али одбијање Москве да подржи додатна смањења производње, како је недавно на састанку у Бечу тражио саудијски министар енергетике, изазвало је бес Саудијаца.
Кремљ је и даље отворен за сарадњу с картелом ОПЕК, али само према његовим условима пише агенција. Према изворима Блумберга, руски предлог за ОПЕК+ остаје на снази, иако га је вехабијско краљевство претходно одбило.
Мит о руској зависности о нафти
Као што је на Западу распрострањен мит да би се с високим ценама нафте Русија развија под било којом владом, чак и с прозападним либералима на власти, једнако је раширен мит да Русија овиси о нафти и да не производи ништа друго за извоз, осим нафте и гаса.
Строго говорећи, уопште није Русија која седи на „нафтној игли“, већ су то западне државе које „леже“ на „капљицама нафте“. Наиме, ако их Русија престане опскрбљивати, становништво ових земаља, осим, можда, Аустралије, ће се смрзнути, а производња и транспорт ће стати.
Заинтересовани могу прочитати извештај Федерације америчких научника (ФАС) о увозу и извозу нафте у САД, што је за Американце било разочаравајуће.
Према проценама америчке Агенције за енергетске информације од пре неколико година, зависност руског БДП-а о нафти је умерена и износи око 9%, што је приметно мање него у многим развијеним земљама, попут Норвешке, Кувајта и УАЕ.
Нафта у Русији се сада производи у изобиљу, а до 2030. године та се слика сигурно неће променити. Стога се могу продавати вишкови и набављати из иностранства разне потребне робе и технологије које Русија нема и које се не могу направити онолико брзо колико је потребно. Како се домаћа потрошња приближава нивоу производње, извоз ће опадати.
Разне технологије за уштеду енергије су палијативне, јер омогућују делотворнију употребу нафте, али нафта ипак мора доћи однекуд. Соларне и технологије ветра за добивање енергије тренутно нису делотворне и нафти нису значајна конкуренција.
Депозити угља и нафта из угља, као и битуменског песка, из којих су се технологијом „фрекинга“ убрзано почели производити нафта и гас, такође нису коначно решење проблема. Упркос њиховим огромним резервама, оне се смањују, а трошкови производње ових енергетских компаније су знатно већи, тако да та лежишта неће променити слику на глобалном тржишту.
Карактеристично је да су и сами Американци добро свесни тих проблема, што се одражава у свих извештајима њихових надлежних.
Према последњим подацима, залихе нафте у Русији довољне су за одржавање производње на тренутном нивоу током следећих 30 година. Истовремено у Русији трају геолошка истраживања и стално се објављују нова открића. На пример, 2014. је пронађено највеће новооткривено налазиште нафте на копну у Русији у последњих неколико векова у регији Астрахан, а нафта овог поља је врло квалитетна. Наиме, каспијска нафта по квалитету није ништа лошија од нафте у Персијском заливу. Највећи потенцијал за открића постоји у Сибиру и на руском Арктику и Далеком истоку. За производњу нафте у удаљеним регијама крајњег севера и Сибира, као и у подморским пољима, наравно, биће потребно створити нову инфраструктуру – железнице, путеве, цевоводе, луке, обалне платформе, могуће чак и нафтне танкере и подморнице. Али Русија већ има велико искуство у развоју дивовских лежишта западног Сибира и сахалинских поља, а стварање инфраструктуре за угодан живот и управљање у екстремним уветима за Русе је уобичајено.
Мит да ће уз ниску цену нафте руска привреда пропасти ових дана све чешће чујемо, али је раздобље 2014.-2016. јасно показало да, упркос паду цена нафте, руска економија није пропала.
Иако постоји зависност прорачунских прихода о извозу и ценама нафте, што признаје и руска влада, подузимају се сви потребни кораци за отклањање те зависности. Конкретно, граде се и модернизирају се рафинерије нафте које омогућују замену извоза сирове нафте извозом готових нафтних деривата с великом доданом вредношћу, а управо је то јуче најавио челник Росњефта Игор Сечин.
Рафинирање нафте у Русији расте још у склопу плана супституције увоза, усвојеног 2014., а за извознике нафтних деривата су ниске цене сирове нафте добре.
Ако ће цена нафте дуго буде ниска, смањит ће се само „екстра приходи“, односно престат ће долазити нови новац за улагања, модернизацију и све врсте великих инфраструктурних пројеката. Неки од програма за интензивни развој земље бит ће оптимизирани и поновно планирани, али сви пројекти за ову годину ће бити довршени, рекао је Антон Силуанов.
Главни прорачунски расходи, а то су пензије, плаће државних службеника, здравствених, образовних, војних и других запослених, исплатиће се у целости јер се не финансирају из нафтних прихода.
У случају прорачунског дефицита, он ће се покрити из унапред акумулираних резерви, а оне су довољна за дугогодишњи „нафтни рат“ са Саудијском Арабијом и америчким нафташима. Новца и злата има довољно да се издржи раздобље ниских цена сирове нафте, а истовремено смањује такозвана „зависност“ о нафти.
Стејт Депармент: Ово је непријатељско деловање Русије против САД
И за крај, вест која управо стиже су нове оптужбе америчког Стејт Департмента а о „непријатељском деловању Русије у нафтном сектору“, што може бити увод у нови круг санкција које ће амерички законодавци наметнути Москви, уверени да ће тако присилити Владимира Путина, Александра Новака и Игора Сечина да смање производњу нафте и тако осигурају веће цене црног злата, које су потребне америчким нафташима.
Међутим, Сечин подсећа „америчке партнере“ да су претходне санкције више погодиле америчке компаније које су пословале с Русима, него саме Русе.
„Америчке санкције погађају партнере руске корпорације као и америчке банке више него сам Росњефт. Санкције имају две стране, нас и наше партнере, који су због санкција изгубили огромне ресурсе. Нећу сад именовати одређене твртке, али постоје америчке фирме које су изгубиле многе пројекте, а њихови ресурси нису успоредиви с нашима“, рекао је Сечин за телевизијски канал „Русија24“.
“Мислим да су они осетљиви на утицај санкција од нас. Иста ствар се догодила и с добављачима опреме за бушење и добављачима јединица за гасне турбине. Пре санкција готово половину наше финансијске сигурности су јамчиле америчке банке. Кредитне линије износиле су 35 милијарди долара. Сада је та бројка једнака нули. Зарађивали су до четири милијарде долара годишње само од камата. Сада је то нула. Ето, то су вам резултати тих санкција”, додао је челник Росњефта.
Прочитајте ОВДЕ који је то амерички званичник можда позитиван на корона вирус.
Извор: Блумберг/Оil Price /“Русија 24”/logicno.com
