Медији засигурно пласирају све што милијардер филантроп и оснивач Микрософта тренутно има за рећи – он је прозван као такозвани визионар за предвиђање пандемије на свом ТЕД Ток у 2015. – али у стварности он не нуди нове увиде. Он само звучи као добро обавијештени папагај који понавља оно што стручњаци већ говоре свету.
Поставља се питање: какве квалификације има овај или неки други филантроп милијардер без факултетске дипломе да би његово мишљење било вредније од рецимо мишљења Доналда Трампа?
То је можда незахвално упоређивање, али није непоштено када се сетите да је бивши амерички председник Џорџ Буш- неко ко се доживљава не превише поткованим и сигурно се нико од нас не би усудио да га опише као „визионара“ – такође предвидио пандемију за време свог боравка у Овалном кабинету. Зашто он не узвикује са кровова свима : “Славите (бившег) вођу сада”? Можда зато што зна да нам се не свиђа врста ликова који кажу: “Рекао сам ти.”
Зашто се инстинктивно обраћамо тим милијардерима ради експертизе за коју очигледно нису способни? Искрено, Гејтс вероватно много боље разуме здравствене проблеме од било ког недавног председника САД, јер је заправо засукао рукаве и водио глобалне здравствене пројекте који се боре против болести. Али још увек не бих прихватио мишљење милијардера о коронавирусу уместо мишљења квалификованих љекара.
Жао ми је, али скептик у мени мисли да Гејтсова потреба да буде у центру пажње није ништа друго него самоиницијативна вежба за односе с јавношћу. На крају крајева, како је сам једном изјавио, „Да сам спао на посљедњи долар свог маркетиншког буџета, потрошио бих га на ПР!“
Његов колега филантроп Мајкл Блумберг покушао је да искористи своје непристојно богатство и медијску империју као одскочну даску за Овалну канцеларију раније ове године, и ко сме рећи да Гејтс – коме су тек 64 године – такође нема сличне амбиције жељне власти? Он би сигурно имао много веће ресурсе за борбу од било којег другог кандидата.
Добија толико бесплатног оглашавања, јер светски медији очајнички траже хероје које ће ставити у средиште позорности, а Гејтс се лако уклапа у наратив са својом култивисаном јавном личношћу, налик лику Мајке Терезије, која је светлосне године далеко од нарциса какав је био док је градио своје Микрософт царство у свету компјутерских технологија.
Не доводим у питање да је Гејтсово срце на правом месту када је у питању његова филантропија, али питам се да ли он, свесно или подсвесно, тражи искупљење за било које прошле грехе, из времена када је немилосрдно градио безобразан, монополистички посао где је наплаћивао људима претеране цене за свој софтвер? Можда има озбиљан осећај кривице због тога што је један од најбогатијих људи на планети?
Без обзира на то, тешко је слушати проповеди светих јавних личности који проповедају из својих кула од слоноваче. Гејтс се можда жели представити као света Мајка Тереза из Калкуте, али она је живела међу погођеним сиромаштвом и губавцима – док је наш јунак управо потрошио 43 милиона долара за кућу на обали мора у Дел Мару, према недавним вестима.
То сигурно не даје осећај да живи оно што проповиједа. Добијате утисак да милијардери попут Гејтса желе да се понашају попут богова и обликују свет својим агендама. Чињеница да они бирају где да користе свој невероватан утицај и новац је – без обзира на то како то посматрате – недемократска.
То доводи до питања, да ли филантропију треба регулисати као и сваки други пословни модел? Опасно је не доводити у питање мотивације које стоје иза било каквих донација, без обзира колико се све безазлено могло чинити на први поглед. На пример, тешко је рећи да је постојала само алтруистичка мотивација одлуком Фондације Гејтс да упумпа вртоглавих 80 милиона долара у исту школу коју су похађала њихова деца. То је добар пример како сукоб интереса може настати таквим добротворним донацијама.
Фондација Гејтс имала је преко две милијарде долара донација које се одбијају од пореза приватним компанијама -укључујући неке од највећих на свету, попут ГлакоСмитКлајн, Унилевер, ИБМ и НБЦ Универзал Медија. Овде је алармантна чињеница да је било врло мало, ако је било уопште, јавног преиспитивања свега тога. Ко може рећи да овде није било скривених планова?
“Резултат преиспитивања је нови модел добротворне организације у којем најнепосреднији корисници понекад нису сиромашни већ светски најбогатији, у којима циљ није помоћи сиромашнима већ помоћи богатима да помогну потребитима”, написао је Тим Скваб.
Добротворно предузеће Фондације Гејтс ребало би да буде добро прихваћено, али можда би било много боље ако би га водио независни одбор, а не ћудљиви други најбогатији човек на свету и његова жена. Али можете се кладити да ће он одбити да преда кључеве ових капија. Гејтсу би било боље да напусти светску сцену и да се приватно позабави филантропијом. Иначе се мора поставити питање: чему очајна жеља да остане у центру пажње?
ПрочитајтеОВДЕ какве су то спекулације прекинули Руси.
Извор: logicno. com
