„Томислав Карамарко је напрасно прекинуо један политички експеримент у чији успех већ одавно постоје поприличне сумње”, пише Frankfurter Allgemeine Zeitung. Лист подсећа и на то да је ова влада формирана након дугих превирања „неурачунљивог Моста”.
Лист подсећа да коалиционог споразума између ХДЗ-а и Моста нема, те да исто тако нема ни праве интервенције премијера Тихомира Орешковића који све време зависи од своја два заменика, односно потпредседника - Карамарка и лидера Моста Боже Петрова.
Дневник „Berliner Zeitung” доноси коментар доброг познаваоца прилика на југоистоку Еуропе, Норберта Мапеса-Нидика у којем се овај обрачунава с политичком елитом Хрватске, посебно с ХДЗ-ом.
„Узмите једну странку огрезлу у корупцију и премажите је националним бојама: то је тренутно на истоку Европе прилично сигуран концепт за успех. Да тај концепт у Хрватској није функционирао није знак за опуштање: ни корупције ни национализма у Хрватској не недостаје. Но ове обе невоље су у Хрватској до те мере повезане да понекад стоје на путу”, каже Мапес-Нидик.
Према његовим речима, након што је пре неколико година скинут с власти а њихови наследници на власти су Хрватску одвели у ЕУ, ХДЗ се опет пребацио на идеологију.
„Али и сада када говоре 'нација' заправо мисле 'новац'... Но чак су и херојски кич, непријатељство према мањинама и позивање на идеје из предмодерног доба били довољни за поновно рођење странке”, наводи лист и указује да у случају нових избора ХДЗ-у поновно прети пораз”.
Додаје се да ће од предвидљивог пада ХДЗ-а због мањка алтернативе поновно „неуверљиви социјалдемократи” бити ти који ће профитирати.
„Бирачи заправо прижељкују националног спасиоца чистих руку. Заправо, како показује пример Мађарске, чак ни не мора бити чистих руку него само одавати такав утисак”, закључује се у коментару „Берлинер Зеитунга”.
Швајцарски „Neue Zuericher Zeitung” такође „петомесечни експеримент „ владе Тихомира Орешковића проглашава пропалим а као главни разлог за расцеп наводи Карамарка и умешаност његове породице у послове око ИНА-е и МОЛ-а.
Аутор описује идеолошку подељеност земље, тешку економску ситуацију против које се влада бори искључиво најавама. Али истовремено види и нешто позитивног у ситуацији у Хрватској.
„Колико год је лоша самоблокада снага у Хрватској она истовремено спречава и неке негативне тенденције. У суседној Мађарској и Србији већ годинама аутократске снаге доминирају државним апаратом. Ове снаге су потпуно избрисале границе поделе моћи у земљи и истовремено владају и медијима”, наводи лист и додаје да се Хрватска тешко може претворити у овакву врсту „успостављене демократије”.
Додуше, указује се, и овде националистичке идеологије добијају на снази, али у друштво дубоко укорењени антагонистички миље се супротставља пречврстом владању само једне странке”, закључује овај пренела је Хина.
Извор: Танјуг
