„Tomislav Karamarko je naprasno prekinuo jedan politički eksperiment u čiji uspeh već odavno postoje poprilične sumnje”, piše Frankfurter Allgemeine Zeitung. List podseća i na to da je ova vlada formirana nakon dugih previranja „neuračunljivog Mosta”.
List podseća da koalicionog sporazuma između HDZ-a i Mosta nema, te da isto tako nema ni prave intervencije premijera Tihomira Oreškovića koji sve vreme zavisi od svoja dva zamenika, odnosno potpredsednika - Karamarka i lidera Mosta Bože Petrova.
Dnevnik „Berliner Zeitung” donosi komentar dobrog poznavaoca prilika na jugoistoku Europe, Norberta Mapesa-Nidika u kojem se ovaj obračunava s političkom elitom Hrvatske, posebno s HDZ-om.
„Uzmite jednu stranku ogrezlu u korupciju i premažite je nacionalnim bojama: to je trenutno na istoku Evrope prilično siguran koncept za uspeh. Da taj koncept u Hrvatskoj nije funkcionirao nije znak za opuštanje: ni korupcije ni nacionalizma u Hrvatskoj ne nedostaje. No ove obe nevolje su u Hrvatskoj do te mere povezane da ponekad stoje na putu”, kaže Mapes-Nidik.
Prema njegovim rečima, nakon što je pre nekoliko godina skinut s vlasti a njihovi naslednici na vlasti su Hrvatsku odveli u EU, HDZ se opet prebacio na ideologiju.
„Ali i sada kada govore 'nacija' zapravo misle 'novac'... No čak su i herojski kič, neprijateljstvo prema manjinama i pozivanje na ideje iz predmodernog doba bili dovoljni za ponovno rođenje stranke”, navodi list i ukazuje da u slučaju novih izbora HDZ-u ponovno preti poraz”.
Dodaje se da će od predvidljivog pada HDZ-a zbog manjka alternative ponovno „neuverljivi socijaldemokrati” biti ti koji će profitirati.
„Birači zapravo priželjkuju nacionalnog spasioca čistih ruku. Zapravo, kako pokazuje primer Mađarske, čak ni ne mora biti čistih ruku nego samo odavati takav utisak”, zaključuje se u komentaru „Berliner Zeitunga”.
Švajcarski „Neue Zuericher Zeitung” takođe „petomesečni eksperiment „ vlade Tihomira Oreškovića proglašava propalim a kao glavni razlog za rascep navodi Karamarka i umešanost njegove porodice u poslove oko INA-e i MOL-a.
Autor opisuje ideološku podeljenost zemlje, tešku ekonomsku situaciju protiv koje se vlada bori isključivo najavama. Ali istovremeno vidi i nešto pozitivnog u situaciji u Hrvatskoj.
„Koliko god je loša samoblokada snaga u Hrvatskoj ona istovremeno sprečava i neke negativne tendencije. U susednoj Mađarskoj i Srbiji već godinama autokratske snage dominiraju državnim aparatom. Ove snage su potpuno izbrisale granice podele moći u zemlji i istovremeno vladaju i medijima”, navodi list i dodaje da se Hrvatska teško može pretvoriti u ovakvu vrstu „uspostavljene demokratije”.
Doduše, ukazuje se, i ovde nacionalističke ideologije dobijaju na snazi, ali u društvo duboko ukorenjeni antagonistički milje se suprotstavlja prečvrstom vladanju samo jedne stranke”, zaključuje ovaj prenela je Hina.
Izvor: Tanjug
