Разговор преносимо у целости. Откуд ви у политици? - Због кошарке, коју сам играо у младости, због свега што сам тада видео, било је неминовно да се ангажујем у друштвеном раду. Прво као активиста у свом селу Мрчајевци, општина Лакташи, ту сам живео, одрастао, иако сам рођен у Бањалуци. Тада су биле популарне радне акције, волео сам то, био сам део генерације која је без оклевања трошила ферије на некој акцији... Није вам било тешко да радите, да се латите лопате? - Не, ништа ми није било тешко. Из тога је касније произашао и мој друштвени ангажман. У странци Анте Марковића? - Прво сам био члан Савеза комуниста и био сам поносан на то. Сад се кајете због тога? - То је била заблуда. Југословенство као идеја била је заблуда, било је усмерено против српског националног пројекта. То сада разумем, али тада као омладинац којег су вукле емоције мислио сам да живим у најбољој и најуређенијој земљи. Добро би било да је било тако, али није. И тада одлазите код Анте Марковића? - Када се распала бивша Југославија био сам на функцији као што је данас начелника у општини Лакташи. Био сам релативно млад, имао сам 27 година. Био сам ту две и по година када су расписани вишестраначки избори у БиХ. Савез комуниста је тада показивао унитарну и централистичку политичку оријентацију, форсирање Босне и Херцеговине за разлику од Анте Марковића, који је промовисао реформску структуру везано за очување Југославије. Мени се то тада свидело и ангажовао сам се. Убрзо постајете посланик? - Били су избори, изабран сам за посланика у Скупштини Босне и Херцеговине, у клубу реформиста тада је било 12 посланика. Био сам један од најмлађих парламентараца. Доминантну улогу су имале националистичке странке СДА Алије Изетбеговића, ХДЗ Фрање Туђмана и СДС, који је формирао Радован Караџић. Јесте ли познавали те људе? - Све осим Туђмана, њега никада нисам упознао. Какав је био Радован? - Имао сам понуде да будем део те странке - СДС, али сам сматрао да је ту велика концентрација људи који су имали или у прошлости нису били друштвено одговорни. Шта сте им замерали? - Неки од њих су већ били по затворима не само из политичких већ из криминалних разлога. Избегавао сам таква друштва. Кајете ли се што сте одбили Караџића? - Тешко је то било. Да смо причали тада и сада, када постоји дистанца. Какав би сада одговор био? - Рећи ћу да је Српска демократска странка тога времена показала своју политичку и патриотску одговорност и да је покушала да артикулише српске националне интересе у веома тешким околностима, са стереотипима о Југославији, коју су Срби волели. Чак смо и у том времену имали референдум да се остане у Југославији, а не да се прави српска држава. Тада бих био за то, али сада знам да би то била грешка. На коју грешку мислите? - Када су Словенци Хрвати и сви други исказивали свој национални пројекат, и Срби је требало да изађу са веома јасним националним пројектом и одбаце стереотипе који су касније наметнути о републикама као о државама. То смо закаснили да урадимо. Како су изгледали сусрети са Караџићем? - Јесмо се сретали, али он мени није био доступан, био сам нека друга политичка опција. Исказивао сам јасан национални став и као припадник реформиста тада знао сам ми је место уз мој народ и придружио сам се скупштини српског народа. Радован је на то гледао рационално и са наклоношћу. Схватио сам да морамо да останемо уз свој народ, али да морамо да останемо људи. Мислим да сам ја то успео. Шта данас мислите о Караџићу? - Његова одлука да стане на чело РС била је мотивисана интересом народа и историјским контекстом. Занемарио је породични и лични комодитет, што говори колико је та идеја била чврста. То поштујем. Какав је био Младић? - Младића сам често сретао. Упознао сам га 12. маја 1992, када је донесен закон о формирању Војске РС. Деловао је одлучно, генералски, јуначки... Задњи пут сам га видео када сам сведочио у Хагу у његовом предмету као сведок одбране. А Алија? - Он је био као лихвар који је свима покушавао да се додвори, а у суштини је био веома загрижени исламиста који је спроводио своје идеје на тај начин. Ту вероватно лежи објашњење како је успео да превари међународну заједницу, којој је постао прихватљив иако је већ тада написао своју исламску декларацију. Његова кључна реченица да ће жртвовати мир за Босну и Херцеговину довела је народе у рат у којем је изгинуло 94.000 људи свих народа и народности. Кључна фигура тог доба био је Милошевић. Како сте с њим сарађивали? - Њега сам срео пред сам крај рата, био са председник независног посланичког клуба у Скупштини РС. Док нисам био део власти, видео сам да Милошевић има потребу да нађе некога пошто је тада често долазило до сукоба између њега и Караџића. Осећао сам то, али никада нисам себи дозволио да будем прича за поткусуривање, увек сам имао јасан став. Када сте дошли на власт, каква је тада била сарадња? - За премијера сам изабран 1998. Овде је била драматична ситуација. Република се поделила на оно што је Бањалука и оно што јесте источни део, чак је постојала неформална граница између Прњавора и Дервенте. Мој основи задатак је био да објединим републику. То је мој највећи политички успех - што сам те '98. већ у јануару објединио републику територијално, административно иако је тада била подељена већ годину дана између дела који је држао Радован Караџић на Палама и Биљана Плавшић овде. То је био акт спасења Републике Српске. Да се таква ситуација дешава сада, странци би је подржали. Да се вратимо на Милошевића, шта сте мислили о њему? - Прва импресија о Милошевићу била је да је незаинтересован. Њему је све било вишак. Свих тих догађаја. Тако је мени деловало. Без обзира на то колико су теме тешке, увек је деловао незаинтересовано. Увек је тражио беспоговорну послушност. Ја томе никада нисам био склон. И онда сте заратили. - Последњи сусрет имали смо у Вили "Мир", која је касније бомбардована. Тражио је да поднесем оставку на место премијера. Одбио сам. У ноћи избора владе Милошевић је покушао да спречи мој избор или да, уколико будем изабран, не успем да изаберем пет министара у влади. За све то постоје сведоци. Чак се ту ноћ чуо са мом, са Биљаном Плавшић, Живком Радишићем. Тражио је да одустанемо од избора владе. Нисмо то хтели да прихватимо. То је био кључни моменат за РС јер да смо то изгубили, не бисмо објединили РС и не бисмо имали РС као што је данас, на овај начин. Месец и по дана касније забранио ми је улазак у Србију. Када је пала забрана? - Тек када је промењена власт у Србији. Готово две године ми је било забрањено да долазим у Београд. У то време је на другој страни ведрио и облачио Жељко Ражнатовић Аркан. Како сте с њим сарађивали? - Никада се нисмо лично упознали, али сам знао ко је и шта је. Имао сам фирму за производњу намештаја у Лакташима. Једном је звао, тражио је нешто. Његова сестра је хтела неки намештај, свидео јој је, па су тражили. Роба се у то време теже транспортовала због санкција. Рекао сам му: "Превези ти. Пре ћеш то урадити него ја." Он вам није претио, али мало, мало, па се у медијима појави да сте на листи за одстрел. Коме све сметате? - Никада ме то није преокупирало, али нисам глуп да о томе не размишљам и не схватим озбиљно. На почетку мандата председника владе обавештен сам од Главног штаба Војске РС су ме пресрели, сели смо у један ресторан у Бијељини и рекли да на путу за Бањалуку да хоће да ме ликвидирају. После је била екипа са Пала која је имала задатак да ме ликвидира. Било је озбиљних дојава и из МУП Србије. Каквих? - Нисмо дали сагласност да криминалци из "земунског клана" пређу у РС. То их је разбеснело, хтели су да ме смакну, нешто су покушавали. Мислите на шефове "земуница" Спасојевића и Луковића, који су убијени? - Не, већ на оне који су дошли после њих. Хтели су да побегну из Србије. Тадашњи министар полиције Јочић ме је обавештавао о томе да постоје информације да се планира ликвидација... Не знам колико је то било озбиљно. Упозорења сам некада добијао и од међународне заједница, они су ме 1999. обавестили да су се у Бањалуци појавила двојица снајпериста са задатком да ме убију. Појачали смо безбедност и то је све. Има ли сада претњи? - Има, са различитих страна, има анонимних, има свакаквих...

Цецу је немогуће оспорити

За разлику од Аркана, Цецу познајете много боље... - Цеца је то што јесте, нико јој не може оспорити вредности у послу којим се бави. Припадам људима које воле добру песму, ценим људе који добро раде свој посао. А она то несумњиво ради. Њен син Вељко често долази у Бањалуку. - Колико знам да, он се овде школује. Немам неки контакт.

Продавао кромпир по пијацама Загреба и Љубљане

О вашој имовини се прича и пише. Помињу се бројне виле, банке, да сте почели као продавац кромпира... - Пише се свашта, додаје ко шта хоће. Тачно је да сам сеоско дете. Имам брата и сестру, мој отац је пољопривредник, бавио се тешким пољопривредним радом. Као дете сам био ангажован на пољу. Отац је годишње сејао шест, седам хектара кромпира, који смо обрађивали и продавали на пијацама од Бањалуке преко Загреба Љубљане... Не стидите да кажете да сте радили на пијаци? - Јесам, није ми то било испод части. Као детету ми је било напорно да радим читав дан на пољу, па у току ноћи путујем. Колико сте зарађивали, шта сте могли да купите за тај новац? - Од тог посла зарадио сам за стојадина, којег сам купио док сам био на трећој години факултета. Многи који су били запослени то нису могли. Добро се зарађивало, али се много радило. Моја породица била је међу најбогатијима на том простору, отац није оклевао да помогне. Није ми олако давао новац, увек је тражио да то зарадим. Да резимирамо причу о парма. Јесте ли ви најбогатији политичар у региону? - Не верујем да јесам, али волео бих да јесам. Немам никакав проблем да то кажем. Мислим да би ми било боље да сам остао бизнисмен.

Нећу у оркестар са Дачићем

Волите да запевате. Да ли запевате некада са, рецимо, Дачићем? - Нисмо ми у оркестру. Волим да седнем са друштвом и запевам. Са Дачићем сам једном певао код Кустурице на Мокрој гори, али не размишљамо да правимо концерт, не занима ме комерцијализација, само желим да се забавим када сам са својим друштвом.

Вучић разуме Српску

Често говорите да је сарадња са Србијом најбоља досад. - Вучић има разумевање за РС. Упознали смо се годину дана пре него што је његова партија дошла на власт, мада смо се срели и попричали 2008, када је одржан велики митинг испред Скупштине Србије за Косово. Били смо окупљени око идеје одбране и ја сам се, као што знате, обратио на том скупу. Имали смо неке различите погледе и ставове, околности су нам биле другачије, али сада имамо доста разумевања по многим питањима, на њему је велика одговорност и велики су притисци. На мени је пак да у немогућим условима браним идеју и опстанак Републике Српске.

Дејтон 2 води у распад БИХ

Хоће ли бити новог Дејтона? - Дејтон је доста уништен од странаца, али упркос томе, морамо да се боримо и да градимо што већи аутономни статус за Републику Српску. Свака друга прича - о Дејтону 2, Дејтону 6, довела би до распада Босне и Херцеговине.

Миша Ковач ми пунио буџет

Поносни сте на резултате које сте остварили у Лакташима док сте били на челу општине. - Лакташи су тада постали синоним напретка у бившој Југославији. У то време док је још била на снази забрана приватних предузећа могла је да постоји самостална радња. Ми смо регистровали компанију за издавање плоча и касета популарног хрватског певача Мише Ковача, који је тада продао више од 500.000 касета и плоча. Пошто смо ми били општина која је дала дозволу, наплатили смо сав порез на промет и одједном је наш буџет био највећи у региону.

Ђурђевдан пречи од Путина

Иако има одличне односе са Русијом и добру комуникацију са руским председником Владимиром Путином, Додик ипак неће 7. маја бити у Москви на председничкој инаугурацији. - Имам крсну славу, моја слава је Ђурђевдан, ту сам као сваки добар домаћин и Србин, остаћу овде - каже Додик, који је небројено пута досад истицао да РС и Русија имају "блиске односе и братску сарадњу".

Туча са навијачима

Да ли се кајете што сте напустили кошарку? - Сарајевска Босна, када сам ја био у средњој школи, била је првак Европе. Стартовали су ме да трениран, био сам један од израслијих играча своје генерације. Да ли са Вучићем гледате утакмице? - Гледали смо утакмицу Звезда-Будућност. Навијао сам за Звезду, али је Будућност добила. Ко се више нервира док навијате? - Емоција увек постоји, али сада смо много суздржанији него што смо били у младости. Јесте имали неких обрачуна мимо коша? - Било је више подгуравање, мада је био обрачун у Гламочу. Навијачи супарничког тима упали су на терен, хтели су да нас нападну. Никада нисам дао на себе, морао сам да уђем у тучу и да се браним.

Лична карта

- Рођен 12. марта 1959. године у Бањалуци - Завршио Факултет политичких наука - Од 1986. до 1990. био начелник и најмлађи председник општине у СФРЈ - На изборима у БиХ 1990. године изабран за посланика - Од 1996. на челу Странке независних социјалдемократа, коју је основао - На функцији премијера био од 1998. до 2001. - Председник владе био у још два мандата од 2006. до 2010. - Од 2010. председник Републике Српска - На списку одликовања које добио су Орден Немањића, Орден Републике Српске на ленти, Орден Петра Великог са лентом, који додељује Национални одбор за друштвена признања Русије - Почасни грађанин више градова у Републици Српској - Више од десет година био председник КК Игокеа - КК Партизан му доделио титулу почасног председника клуба - Ожењен је, отац двоје деце. Има троје унука. Суд БиХ одбио је предлог Тужилаштва за одређивање једномесечног притвора бившег команданта Петог корупуса тзв. Армије БиХ Атифу Дудаковићу. Више о томе читајте ОВДЕ. Извор: Српски Телеграф