Најновије

МИХАЛКОВ: Путин као мушкарац нема на Западу са ким да разговара, тамо нема мушкараца!

Премијера новог филма Никите Михалкова, „Сунчаница“, одржана је у уторак у Москви. Филм је снимљен према истоименој Буњиновој приповетки и пишчевом дневнику(„Проклети дани“), који је писао 1920. године на југу Русије. Светска премијера одржана је 3. октобра у Београду, а руска - 4. и 5. октобра на Криму, у Симферопољу и Севастопољу. Москва је видела филм 7. октобра, а од 9. октобра филм је почео да се приказује по читавој Русији. Уочи премијере Михалков је дао интервју листу Взгљад.
Никита Михалков (Фото: ЈуТјуб)

Никита Михалков (Фото: ЈуТјуб)

Взгљад: Никита Сергејевичу, ви наглашавате да је „Сунчаница“ филм-упозорење. Упозорење на то да, ако својим рукама не чинимо оно што треба, оно што сматрамо да је правилно, онда ће то уместо нас чинити други, они који ће разорити наш свет и створити свој, по својим правилима. У филму је то показано на догађајима са почетка прошлог века кроз покушај главног јунака, белог официра, да схвати „како се то десило“ - са њим самим и са земљом. То је исто тако актуелно и за наше време - у којем проживљавамо преломни тренутак наше историје и из којег излазак може да буде како успешан, тако и поразан, тим пре, у светлу стогодишњице светског рата и приближавања сто година од 1917. г. Међутим, ви нисте стварали филм намерно за годишњицу? Михалков: Нисам ни помишљао да ускладим филм према том датуму. Само, изгледа, постоји неки циклус у уметничком стваралаштву који претиче време. Филм „Дванаест“ почео је да се цитира три године после појављивања, „Варљиво сунце - 2“ појавило се осам година раније. Исто тако смо и „Сунчаницу“ пре две године снимали у Одеси, у дивном граду на југу, на посебној планети - а шта се сад тамо дешава? Сто људи је спаљено, тек тако! Али, у томе нема неког провиђења - једноставно, коришћење животног, генетског и историјског искуства у односу на оно што се дешава у садашње време омогућава да се предвиди, у ствари, да се претекне време, како се то понекад дешава у уметничком стваралаштву. Наш јунак који се налази на крају - и своје отаџбине и свог живота, све време се пита: „Како се то десило?“. Како то да је само пре 13 година, 1907. гогине, пловио Волгом, десила му се сунчаница, доживео је узбудљив дан у малом граду и све је било тако тужно и сетно, десила се романса - а сада је у хладном логору за заробљенике и одсеца еполете. Зашто ми? - пита други јунак нашег филма, козачки капетан. Ради чега све ово, ради чега руска књижевност, зашто смо учили француски ако је све дошло до оваквог стања? Чини ми се да је данас то питање веома актуелно. Читав филм је преточен у одговоре на питање „Како се то десило?“ -дечак те пита о Дарвину, а ти избегаваш одговор, шалиш се, љупка собарица украла шал, фотограф преварио и тако даље. Наизглед, глупо је говорити да се због тога десила револуција, али се она такође и због тога десила. Взгљад: Почели сте да радите на филму 2011.-2012. када је био актуелан Болотни трг и када је покушавано да се у земљи вештачки створи револуционарна ситуација, а премијера се дешава после Крима, после „руског пролећа“. Ако наставимо паралеле са догађајима од пре сто година, онда сте ви почели 1905. када је беснела прва руска револуција, а завршили 1908. када је Столипин успео не само да угаси њене варнице него и да започне креативну политику. Међутим, тада Русији није пошло за руком да изађе из замке - Столипин је убијен, почео је светски рат, десила се унутрашња завера у владајућим круговима, а Русија се стропоштала у револуцију. Сада ми такође ратујемо - углавном економски - да ли ћемо овога пута успети да не дозволимо понављање грешака и злочина од пре сто година? Михалков: Промена оријентације која се десила последњих година управо и показује да ако радимо својим рукама онда може да се избегне оно што је покушано да се уради 2011.-2012. И то што се филм појавио баш сада - то је за друштво, за здраво друштво, значајно упозорење на могуће последице деловања деструктивних снага „пете колоне“ која је увек постојала и вероватно ће увек постојати. Ако се према томе озбиљно не односимо, онда се „пета колона“ из 1905. претвара у крвопролиће из 1917. Опозиција треба да постоји, она треба да отрежњује власт, да јој пружа могућност да се замисли где греши, где политика власти може да доведе до урушавања. Међутим, када задатак опозиције није помоћ власти - путем разумног односа према њеном деловању и сопственог мишљења, него свргавање власти због тога да би сама заузела њено место, онда то на просторима као што је Русија може да доведе до светске катастрофе. Взгљад: Главни захтеви екстремне либералне опозиције чак се не односе на власт, већ на то што земља жели да иде својим цивилизацијским путем. Као и 1917., они желе не само да промене власт, него да промене вектор кретања… Михалков: Њима се не допада власт која Русију води путем који за њих није користан. Не знам зашто до сада није званично проглашено да је 1991. године у односу на земљу извршен злочин (а да је 1993. утемељен) и да је следећих скоро десет година трајало разарање земље, да је била изложена руглу и злостављању од стране свих оних који подржавају позицију М. Олбрајт која је једном рекла да је неправедно да Сибир припада само једној земљи. Наравно, они сада не могу да се смире, утолико пре што је сва та скупина код нас у земљи директно повезана са међународним, наднационалним бизнисом и директно спојена са закулисом. Они од њих озбиљно зависе и раде за њих. Као одговор на ове моје речи они ће, наравно, говорити да је то лов на вештице, али то су за сваког очигледне ствари.
Прочитајте још:Седам водећих земаља у развоју економски претекле западну групу Г-7!Митрополит Амфилохије: На Балкану расте неоотоманизам
Исто тако, ако почнемо да говоримо о меморандуму Алена Далеса (послератни програмски документ администрације САД који описује план рушења СССР-а изнутра) одмах ће се као одговор чути - то је фалсификат, престаните, то је давно доказано. Ја сам чак спреман да се сложим с тим - само уз једну ограду: све што је у њему написано већ је учињено. А ако је то фалсификат који је урадио КГБ, значи да је читав апарат КГБ радио против совјетске власти - што, чини ми се, није могло бити. Взгљад: Да ли се слажете са мишљењем да је Запад у односу на Русију почео политику блокаде не толико, чак ни због враћања Крима, колико због тога што је видео да је наша земља прешла на чврсту одбрану својих националних интереса и почела да се понаша као апсолутно независна и посебна сила? Михалков: То је за Запад пораз пошто морају да признају да су милијарде узалуд потрошене - оно што је активирано у Грузији и ради у Украјини, не функционише у Русији. Запад је лукав, али не може он баш свиме да управља - на пример, генетиком. Данас мушкарац Путин нема с ким да разговара на Западу - тамо нема мушкараца. Њих нема бар због тога што мушкарац који дозвољава истополне бракове (као што су то учинили, на пример, Обама и Оланд) - више није мушкарац. Он је нешто, оно. У томе је Путинова невоља. Кад је био Берлускони, могао је да буде шта хоћете, хулиган, женскарош - али, био је човек од речи. Да - то је да, не - значи, не. Такав је био и Шредер. Они су конкретни људи. Зато ја, например, више верујем Јарошу него читавом том украјинском врзином колу - он је конкретан. Са конкретним човеком може се договорити. Све остало је - некакав вулкан који „бљује вату“. Једини мушкарац на Западу сада је А. Меркел, барем у склопу руководилаца земаља Европе и САД. Взгљад: Били смо заједно у Београду на гробу руских људи међу којима су два Михаила: Родзјанко, који је био на челу Државне думе која је преузела власт 1917., и генерал Алексејев, начелник штаба Врховне команде. Они нису били пета колона или револуционари - за разлику, на пример, од једне од јунакиња вашег филма, припаднице бољшевика, Розалије Земљачке. Родзјанко и Алексејев су мислили да приморавајући цара на одрицање од престола самим тим спасавају земљу од раздора, али су управо они, који су у суштини издали свог монарха, и гурнули Русију у амбис грађанског рата. Русија сада поново ратује - за сада још економски. Санкције су довеле до уједињења народа и спољашњег јединства елите. Али, део елите шкргуће зубима и нервира се покушавајући да сакрије своје отворено незадовољство Путиновом самосталношћу и тиме што је кренуо у сукоб са Западом. У елити опет сазрева незадовољство главнокомандујућим - неће ли то временом довести до завере, налик на ону која је 1917. била створена против Николаја Другог, када је мали али енергичан део његовог окружења уз прећутно одобравање већине елите свргнуо императора? Има ли довољно људи око Путина који ни у ком случају неће бити издајници? Извор: Факти.орг

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА

ENGLISH NEWS

Urbancube