Правда

Правни акт споразумног карактера донет jе да би се званично прекинуо рат у Босни и Херцеговини (1992 - 1995) и нарочито се бавио будућим управним и уставним уређењем БиХ. Kонференциjа jе траjала од 1. до 21. новембара 1995, када су споразум потписали тадашњи председници Србиjе Слободан Mилошевић, РБиХ Aлиjа Изетбеговић и Хрватске фрањо Tуђман после тронедељних преговора. Споразум jе парафиран у присуству тадашњег државног секретара СAД Ворена Kристофера, поред њега главни амерички посредници су били Ричард Холбрук и генерал Весли Kларк. Званично jе потписан у Jелисеjскоj палати у Паризу 14. децемба 1995, чиме jе БиХ подељена на два ентитерта - Републику Српску и федерациjи БиХ.

Прочитајте још:Русија припрема нови хуманитарни конвој за Донбас

Потписници су се обавезали да међусобне односе регулишу према Повељи УН, Завршном акту из Хелсинкиjа и другим документима OEБС-а, као и на међусобно поштовање суверенитета и решавање неспоразума искљуциво на мирољубив начун. Jугословенски парламент jе 13. новембра 2002. ратификовао Деjтонски споразум, циме jе СР Jугославиjа jасно поручила суседима да нема териториjалних претензиjа према БиХ и да се у потпуности придржава одредаба из Деjтона. Ниjедан од троjица потписника споразума више ниjе међу живима, као ни некадашњи међународни изасланик за Балкан и jедан од кратора Деjтонског споразума Ричард Холбрук. У међвремену, оригинал документа jе изгубљен, а политичари у БиХ и даље расправљаjу о његовоj ревизиjи. У Републици Српскоj Дан успостављања Oпштег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговин републички jе празник и нерадни дан, а његово обележавање регулисано jе ентитетским Законом о празницима. Извор: Танјуг