Правда

- Био сам нокаутер, али фер борац, никада нисам озбиљно повредио противника, али сам доживео у каријери 26 повреда, шаке, прстију, подлактице и на крају остао слеп на једно око, па сам се 1983. године опростио од бокса. Слеп на једно око сам боксовао 39 мечева, дозволе сам добијао за „лову“, јер је она најмоћније оружје. Нисам био луд неинтелигентан, знао сам паметно да боксујем. Никога нисам копирао, хтео сам да будем свој, јединствен, непоновљив, оригиналан. Такав борац треба да се роди. Све титуле које сам освојио, а било их је много, даровао сам мојој Бања Луци.- започиње исповест Маријан Бенеш. Да ли Вам је узвраћено на адекватан начин? - Покушаћу сликовито да вам објасним. Бања Лука је попут курве лепотице у коју се човек заљуби до ушију и поред ње остане слеп код очију, а најчешће се деси да се човек заљуби у курву и она му остави ожиљак на души за цео живот. Као и свака курва и она ме је издала, ја њу нисам. Све су ми отели, кућу, локале... Родитељи су ми од муке умрли за време рата, а брата су ми убили. Не питај ме за моје јаде. Нисам могао ни у сну да претпоставим да ми се тако нешто може десити, а ни мрава нисам згазио. Нисам упрљао образ пред Србима, Хрватима, Муслиманима.... Где сте били током ратних сукоба на простору БиХ? - Једно време сам провео у војсци Републике Српске, нисам био четник, усташа, иако ми је мајка Српкиња а отац Хрват. Шта сам онда ја? Југословен! Био сам уз људе са којима сам живео, јер нисам хтео да се од њих одвајам. Да сам био Курд, био бих са Курдима. Обрео сам се у логору Новска у Хрватској, го и бос и са 200 марака у џепу, а онда сам изведен из логора.

Меч Бенеша против Руса Камњева 1973. године, ушао је у анале европског и светсог бокса? - Био је то меч за аматерског шампиона Европе.Већ у првој рунди Камњев ме је послао на под, потом сам устао и отвореног гарда кренуо на њега. Уследила је невиђена борба, ударало се брзо и жестоко у серијама, тако да ни успорени снимак не би био од велике помоћи да се то види. Примао сам и задавао ударце, али је „ Руле“ пао по трећи пут и нестао из бокса за сва времена.- присећа се Бенеш.

Опет сте се вратили у Бања Луку. Зашто? - Што курва може да учини од човека, то не може нико на свету. Волео сам је, и данас је волим. Да ли су Вам вратили кућу и локале? - Кућу да, локале нису. Од чега живите? - Од пензије, довољно ми је, јер сам целог живота био скроман човек.

Крошеом на горилу - Већ сам имао проблема са оком, менаџер ми је довео за ривала „горилу“ од 130 килограма, а да за то нисам ни знао. На загревању видим гомилу меса испред себе и питам менаџера,ко ти је овај. Он ми одговори: „То је твој противник“. Рекох му, човече да ли си нормалан, убиће ме ова волурина, а он ми одговори: „Јеби га, нисам га вагао, довео сам га без везе“. На почетку ме удари стрвина, а ја нисам хтео да ризикујем, већ сам ударцем као из топа покосио америчку мрцину.- каже Бенеш

За разлику од неких Ви се јавно изјашњавате као Југословен, титоиста. Разлог? - Да, и тиме се поносим. Ја сам Титов војник, партизан. Ни за суву шљиву не шишам четнике и усташе. Ја сам титоиста. Волим онај систем у коме сам живео и гајио дужно поштовање према другу Титу, јер је он за мене био оличење људскости и поштења, једноставно је непревазиђен и нема му равног. Моја земља је Југославија, а град – Бања Лука. Кад осетим носталгију за земљом коју су уништили хохштаплери, најрадије прошетам бившом улицом Маршала Тита. Живимо у времену демократије, а демократе, и не само они, систем о коме говорите називају једноумљем? - Ако је оно време било једноумље, онда ово чудо што нас „задеси“ је тотално безумље. Издали су хероја Тита и Југославију. То су издајници, продали су дупе и душу страним пробисветима. Сви данашњи господари на просторима екс – Југославије су завршили школу у Титово време, многи су радили по комитетима и кабинетима, а данас пљују по њему .Да им није било Тита и данас би скакали за овцама по планинским врлетима, мада нисам сигуран да би их сачували, а сада глуме неко лудило. Како се онда живело, а како се живи данас? У Титово време нико није био гладан, нису се могли видети пензионери како преврћу по празним контејнерима, а данас народ гладује, док су код неких бајних демократа преко ноћи у двориштима луксузних вила паркирани, луксузни аутомобили, камиони, авиони... То код Тита није могло да се деси.А ови данас да те Бог сачува, све живо покрадоше. Где им је морал? Али, наш народ лепо каже “Образа немају, а гузици се не боје“. Гони их у Божију матер и немој да ми их помињеш.

Меч каријере Маријан Бенеш је 1979, године освојио и титулу професионалног првака Европе. - Меч против Француза Жилбера Коена је мој меч каријере. Дворана у Бања Луци је била испуњена до последњег места, атмосфера на нивоу, уз то, много новца је уложено и нисам смео да изневерим очекивања организатора и пубике. Послао сам Коена на под, а ја се попео на кров Европе – са задовољством истиче Бенеш

Добро, онда да Вас упитам за здравље и чиме се бавите? - Физички и ментално сам здрав, да куцнем у дрво, али имам проблема са грлом, па људи бркају и мисле да нисам у реду. Време скраћујем читањем и писањем. Можда делујем неителигентно, али уопште није тако. Ја сам најбољи писац међу боксерима и најбољи боксер међу писцима, да се мало нашалим. Написао сам десетак књига, пишем о спорту, животу, бићима, предметима, о свему ономе што ми представља предмет инспирације. Проблем ми представља што куцам текстове једним прстом, па ми то одузима много времена. Упркос свему, веома сте амбициозан човек. Да ли сте зацртали још неки циљ? - Да умрем на исти начин као што сам и живео. Поштено!

Због Томице изгубио око - На наговор мог пријатеља Томице, који је себи подизао рејтинг, прихватио сам меч са Сандијем Торесом у Зеници, иако сам био свестан да не могу да га добијем и да сам тренирао дан и ноћ, јер сам имао на располагању за припрему неких десетак дана, али пријатеља нисам могао да одбијем. У једном дуелу Торес ме је незгодно ударио и оштетио ми око, које сам касније морао да оперишем. Могло је да буде и горе, свако зло има и своје добро.- сматра некадашњи шампион.

Шта желите да заборавите? - Све бих пријатеље заборавио. Ниједног нећу да памтим, сви су били лажни, ђубрад једна. Били су глумци и све су опраштали, осим мог успеха. Радили су против мене зарад сопственог интереса, славе и богатсва. Сваког сам волео и свакоме веровао, а они су ме издали на исти начин као што и ови издаше Тита и Југославију. Али, проблем је у мени, што сам дозвољавао да од мене праве магарца. Да ли за нечим жалите? - За Југославијом! – са уздахом је закључио Маријан Бенеш Извор: Правда/Разговарао: Слободан Милошевић