Правда

Лист Данас је дошао до информација о рачунима 16 предузећа и институција у државном власништву која су у Универзалу имала новац у укупном износу од седам милијарди динара. То је око 60 милиона евра, што је цифра која се поклапа са тврдњом највећег појединачног акционара ове банке Небојше Дивљана да су државне институције у Универзалу имале између 60 и 70 милиона евра. Списак обухвата збирно стање по свим рачунима појединих институција, али остаје могућност да су неке од њих одређени део ових средстава повукле пре него што је Народна банка Србије 31. јануара одузела дозволу за рад Универзалу. Лист подсећа да је од многих од ових установа тражио одговоре на питања о средствима која су имале у Универзалу, али су на основу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја на овај захтев позитивно одговориле само две: Службени гласник и ЕПС, који је доставио податке за Термоелектрану Никола Тесла. Подаци у случају ова два предузећа поклапају се са информацијама које је лист званично добио од Гласника и ЕПС-а. Средства која је Агенција за осигурање депозита имала у Универзалу према информацијама које је добио Данас достижу 1,3 милијарде динара. Тиме се Агенција „пласирала“ у сам врх јавних институција које су новац, који посредно или непосредно припада грађанима, односно пореским обвезницима, свесно ставиле у банку за коју је било опште познато да је на путу банкрота. Зашто је то учињено, не зна се. На то питање Данасу није одговорила ниједна фирма која је новац стављала у Универзал. Велики износ од 1,34 милијарде динара имало је Дунав осигурање. Југоимпорт СДПР је држао 619,3 милиона динара, што је мање од износа с којим се раније рачунало. Завод за уџбенике је имао 563,5 милиона, Поштанска штедионица 500 милиона, а АОФИ - Агенција за осигурање и финансирање извоза 235 милиона . Град Београд је у овој банци имао 200 милиона динара, а скоро исто толико, 200,8 милиона, имала је и Мера инвест, предузеће у власништву Марка Мишковића, сина власника Делта холдинга Мирослава Мишковића. Мишковић је био највећи акционар Универзала, али је прошле године убрзано распродао свој удео у овој банци. Ова средства Мере су ипак остала. Термоелектрана Никола Тесла у Универзалу је имала 144 милиона динара, док је Београдски сајам имао 102 милиона динара. Сајам је специфичан као предузеће које је оволики новац држало у лошој банци као што је Универзал, док је у другим банкама истовремено узимало кредите и редовно бележио губитке. Колико је стечај у Србији дуг процес, показује и то да су у Универзалу новац држале и давно угашене банке. Тако је Београдска банка имала 790.000 динара у Универзалу, док је Беобанка ту имала (и сада изгубила) чак 540 милиона.

Институције са највећим средствима у Универзал банци:

Дунав осигурање: ............................1.344.764.000 Агенција за осигурања депозита.....1.300.000.000 Југоимпорт.........................................619.285.000 Завод за уџбенике................................563.529.000 Беобанка...............................................540.000.000 Предузеће Путеви Крагујевац..............529.587.000 Поштанска штедионица.......................500.000.000 Застава оружје......................................352.689.000 Слобода Чачак.......................................320.977.000 Електродистрибуција Краљево............236.141.000 АОФИ Ужице..........................................234.964.000 Мера инвест...........................................200.794.000 Град Београд..........................................200.000.000 ТЕНТ.......................................................144.000.000 Београдски сајам...................................102.130.000 Службени гласник....................................7.500.000 Београдска банка..........................................790.000 Извор: Данас