Правда

Хрватски портал пише, да иако се Србима Бисерко чини најгором, да треба да упознају Тершеличеву. Преносимо вам у целости текст хрватског портала " Дневно" објављеног под насловом "Срби, свиђа ли вам се приједлог? Дајте нам Соњу Бисерко, заузврат ћете добити Тершеличку!": "Закључак пука из Србије је, наравно, како је Соња Бисерко заправо Хрватица јер је немогуће да нетко у толикој мјери дискредитира своју властиту отаџбину. Срби, међутим, гријеше. Јер... Нису упознали Весну Тершелич која никако није Српкиња, а опет је учинила све како би Хрватској у којој живи подметнула ногу. Соња Бисерко, нови хрватски пријатељ, постала је српски непријатељ број један. Свједочењем против своје домовине Србије, Бисерко је на себе навукла бијес тамошњих политичара, интелигенције и, напосе, обичног пука који се храброј свједокињи не либи пријетити јавним линчом и прогоном из Србије. Развијају се теорије о томе да је Соњин брат "као усташа убијен од стране Срба код Книна, а да јој је отац бивши, познати, сплитски Удбаш". Закључак пука из Србије је, наравно, како је Соња Бисерко заправо Хрватица јер је немогуће да нетко у толикој мјери дискредитира своју властиту отаџбину. Срби, међутим, гријеше. Јер... Нису упознали Весну Тершелич која никако није Српкиња, а опет је учинила све како би Хрватској у којој живи подметнула ногу. Иако су многи повукли паралелу Бисерко – Тершелич, прва и основна разлика лежи у чињеници да Соња Бисерко, све што чини, чини из дубоких увјерења и моралне потребе да са свијетом подијели сва своја сазнања о српском национализму који прати већ више од два десетљећа. Она је, то не треба изоставити, предсједница Хелсиншког одбора за људска права у Србији, која због своје потребе за истином и правичношћу није по први пут мета јавног линча. Друга ствар, иако не мање важна, јест да Соња Бисерко то чини бесплатно. Њена хрватска иначица (која то заправо није), Весна Тершелич, у склопу своје Доцументе, врло интезивно ради на суочавању с прошлошћу и установљавању чињеничне истине о рату. Ради то једнако срчано као Бисерко, али како и не би. У Доцументу, као и многе друге хрватске удруге, слијевају се милијуни куна помоћу којих се финанцирају Тершеличкина "суочавања". Осим што кошта, нарочито болна су извјешћа и резултати до којих долази ова племенита удруга. Хрвати су, мање – више криви за све, српске жртве требају обештећење, а хрватске кад се и ако стигне, хрватски су генерали злочинци, а Олуја злочиначки чин и опћенито, закључује Доцумента, Хрвати су злочинци, Срби су жртве. Још се памти невјерица Весне Тершелич због ослобађања Готовине и Маркача, те њена жал због некажњавања злочина иако је и она сама свјесна да је суд у Хаагу одлуку донио на основу непобитних доказа. Тада, једноставно, није смогла снаге, не пружити руку Готовини који јој је омогућио рад у слободној Хрватској, него нити насмијешити се. Не смијеши се често нити Соња Бисерко. Она је дубоко свјесна трагедије властите земље коју, наравно, воли. Управо зато учинила је овај одважни корак као могућу прву промјену у Србији која би, захваљујући управо њеном свједочењу, добила прилику за неки нови почетак. Бисерко се, дакле, није изложила ризику зато што воли Хрвате, а не воли Србе. Она је домољуб којег би Хрватска, уколико не буде пожељна у властитој земљи, требала дочекати раширених руку. Заузврат, ми би у Србију могли послати Весну Тершелич па нек' тамо троши новац из државног прорачуна". Извор: Правда, Дневно