Правда

Бројне велике фирме, попут Боша, Мерцедеса, Дојче Банка, Волксвагена и других, користиле су робовску радну снагу која се углавном састојала од заробљеника из концентрационих логора. Укупно је немачкој индустрији помогло скоро 300.000 робова. Многе фирме које се налазе на листи недељника већ су се разрачунале са својом нацистичком прошлошћу. Даимлер је још 1986. признао да је користио 40.000 присилних радника под грозним радним и животним условима за време рата, што је фирми омогућило згртање великог профита. Електрични гигант Бош користио је 20.000 робова, док је породица Куандт, власници БМW-а, користила 50.000 робова, а челичана "ThyssenKrupp" чак 75.000. Волксваген, произвођачи популарне "бубе", зависили су од робовског рада 12.000 затвореника у најгоре замисливим условима у својој фирми у Волфсбургу. Хемијски и фармацеутски брендови БАСФ, Баyер и Хоешт упошљавале су 80.000 робова. Слично је поступао и Ауди. Највећа немачка банка - Дојче Банка - није користила робовску радну снагу, али се обогатила за време нацизма. Када су нацисти дошли на власт, банка је отпустила све јеврејске директоре и од 1938. на даље постала је најбогатија у Немачкој кроз одузимање јеврејских компанија. Издавачки див Бертелсман, данашњи власници РТЛ-а, постао је богат објављујући ратне књиге за Хитлерјугенд, и профитирајући на уговорима с немачком војском и централом нацистичке странке у Минхену. Извор: Новости