САД - Притиснут између две ватре, то јест „јастребова”, који од њега захтевају да пошаље војску у Ирак, и већине грађана, који траже да се држи подаље од сукоба између шиита и сунита, Барак Обама и даље не открива шта је његова стратегија за нову кризу на Блиском истоку, пише Политика.
Сваког дана у Вашингтону излазе са новом могућношћу: те неће бити никакве интервенције, те биће је, те послаће дронове или можда авионе за бомбардовање сунитских екстремиста који су преузели контролу над многим деловима земље где живи сунитска мањина, а прете и престоници Багдаду. Председник је досад искључивао само слање копнених трупа, што је требало да умири не само вашингтонске „голубове”, противнике употребе америчке војне силе широм света, већ и највећи број грађана САД, који се плаше да би то значило још један дуг и скуп рат у Ираку.
Тек петина грађана САД сматра да њихова земља треба да ангажује армију у Ираку, резултати су последњег испитивања јавног мњења. Зато Обама инсистира на томе да невоље у Ираку не могу да ескалирају и поново увуку САД у рат који је он прекинуо пре три године.
Међутим, и поред тога што понавља да копнене интервенције неће бити, један број америчких војника већ је вратио у Ирак. Прво је одобрио одлазак 275 војника за чување америчких дипломата у Багдаду, да би прекјуче најавио да шаље још 300 „војних саветника” као помоћ шиитској влади, која не успева сама да се избори са сунитским побуњеницима, борцима Исламске државе Ирака и Леванта (Идил). Како примећују медији од „Вашингтон поста” до Си-Ен-Ена, ти „саветници” нису ништа друго него војници, ма како их влада крстила. Исти термин је коришћен и за прве америчке снаге у Вијетнаму. „Америчке снаге се неће вратити борбама у Ираку, али ћемо помоћи Ирачанима да се боре против терориста који прете ирачком народу, региону и америчким интересима”, поручио је Обама извештачима из Беле куће, најављујући нови план са војним саветницима који треба да припреме ирачку војску за обрачун са милитантима.
Идил је организација блиска Ал Каиди. За свој циљ – стварање сунитске државе на територијама Сирије и Ирака – већ се борила и у Сирији као део снага који је устао против режима председника Башара ел Асада.
Они су претња америчким интересима јер могу да поделе Ирак, угрозе производњу и извоз нафте и у широком појасу Сирије и Ирака направе стециште терориста. Иако окупља наоружане екстремисте, у западним сунитским деловима Ирака и на северу, који сунити деле са Курдима, Идил је стекао велики број присталица међу обичним грађанима, које шиитска влада у Багдаду третира као грађане другог реда.
Обама би морао да води рачуна о томе да би се напад на суните могао схватити као (још један) амерички рат против муслимана и Арапа. Многи коментатори и аналитичари позивају на уздржаност у коришћењу војне силе у Ираку управо због овога – могао би да се подстакне настанак новог таласа и генерације терориста због којих је Америка и кренула у ратове против Ирака и Авганистана.
Бомбардовање сунитских положаја искомпликовало би и америчке односе са њеним сунитским савезницима у региону, попут Јордана и Саудијске Арабије. Ријад је већ протестовао због могуће интервенције, посебно када је чуо да САД траже решење за Ирак са саудијским противником Техераном. Чак и ако америчке и шиитске трупе потуку Идил, то не значи да ће искоренити сунитско незадовољство. Корен њихове побуне је понашање багдадске владе и премијера Нурија ел Маликија, који их је искључио из процеса доношења одлука. Критичари америчке војне интервенције истичу да је Ираку потребно политичко решење, то јест укључивање сунита и Курда, друге значајне мањине, у све.
Вашингтонска администрација је подржавала Маликијеву владу, али сада све чешће помиње да је он кривац за хаос у земљи јер је водио политику која уопште није водила рачуна о интересима сунита и Курда.
Док апел Обами да се суздржи од употребе копнене војне силе износе бивши командант америчких снага у Ираку, генерал Дејвид Петреус и лидер демократске већине у Сенату Хери Рид дотле други табор заговара моменталну акцију. Републикански сенатори Џон Мекејн и Линдси Грејам захтевају од председника да одмах пошаље војнике у Ирак и оштро га осуђују што их је уопште повлачио, наводи лист Политика. Они и неки њима наклоњени медији сматрају да је председник за све крив јер је вратио трупе кући пре времена, што му се сада обија о главу. Тако поларизовани, Вашингтон и Блиски исток чекају шта ће Обама следеће да одлучи. Извор: Политика (Ј.Стевановић)
