"Те битанге би требало натерати да поклекну " - Кајзер Вилхлем Други о Србима 1914Колико нас је коштала Немачка мржња? Када је Хитлер, 27. марта 1941, примио вест да је Београд срушио Владу Цветковић – Мачек која је потписала Тројни пакт, буквално је побеснео. Рекао је:“Они у Београду су изгубили разум. То разбојничко и завереничко српско легло уништићу једном заувек…Све то потиче од Србије. То је превратничка земља...Разбити и уништити Југославију заувек. Разорити Београд“. На Нирнбершком процесу, маршал Геринг, на питање судије сер Дејвида Максвела, зашто је Луфтвафе 1941. разарао небрањени Београд, цинично одговара: “Господине председниче, Београд је био војна тврђава и арсенал више него иједна друга престоница на свету!“ Хитлерова мржња, којој су Немци углавном одано служили, коштала је Србе у Другом светском рату огромног броја жртава: због његове наредбе да за једног у устанку убијеног немачког војника треба убити сто Срба талаца, а за једног рањеног педесет Срба, само градови Крагујевац и Краљево су октобра 1941. године изгубили око 5000 људских живота.Да и не помињемо Јасеновац, такође плод Хитлерове жеље да се, преко хрватских и муслиманских усташа, освети Србима за побуну против Новог поретка. Немачка и Србија 1999. године А онда је дошло бомбардовање Србије и Црне Горе 1999, у коме је Немачка, као чланица НАТО-а, здушно учествовала. Немачка чизма је, као окупаторска, крочила на Косово и Метохију. То Немачкој, међутим није било доста. Она, званично,после 5. октобра 2000, тражи да све злочине заборавимо, и да кренемо путем „евроатлантских интеграција“. Амбасадор Волфрам Мас нас је, на скупу “Србија, Западни Балкан и НАТО: ка 2020. години”, одржаномоктобра 2010.у Београду (кога су његови сународници у 20. веку три пута бомбардовали: 1915, 1941. и 1999), поручио: “Морам да критикујем власти у Србији што и саме још увек користе термин попут “НАТО бомбардовања”. Замислите да шетате улицом Кнеза Милоша и да вас ваше дете упита: “Тата, ко је ово урадио?” Ви ћете одговорити: “НАТО”. И шта онда очекујете од вашег детета да мисли о НАТО-у? За разлику од тога, ја сам као младић у Немачкој гледао рушевине у мом граду, али ја нисам мрзео онога ко је то учинио, јер је било оних који су могли да ми кажу зашто је то учинио.” Један од захтева Бундестага упућених Србији 2013, био је и захтев да „променимо свест“. За то су већ спремљени немачки уџбеници историје. Како би требало да „политички коректно“ мислимо, по немачком моделу? Немачко виђење српске историје То нам је показао Масов земљак, Холм Зундхаузен, својом књигом “Историја Србије од 19. до 21. века” . Код Зундхаузена смо читали свашта, почев од тога да Срби имају властиту историју само у Србији, док су у Црној Гори, Хабзбуршкој монархији и Османском царству (Стара Србија, БиХ), то неки “други светови”. „Београдски пашалук“је “држава Србија”, а све остало је “ментална Србија“. Од Зундхаузена се може сазнати и:да турско одвођење мушке деце у јаничаре није било “данак у крви”, него “одбир дечака”, и да је то био “акт милосрђа,а не насиља”;да хајдучија није ништа друго до“социјални бандитизам”;да Карађорђева Србија није имала никакве елементе државности, него је била пука побуњеничкатериторија; да је у доба кнеза Милоша у Србије “цветала хајдучија” (што није тачно), док се заборавља да је кнез Милош укинуо феудализам;да је Гарашаниново “Начертаније” “великосрпско”,да су Срби, и у 19. веку, гајили “непријатељски однос према техници и страх од глобализације”;да су Вук Караџић и Јован Цвијић представници “југословенски увијене великосрпске идеологије”. Зундхаузен фаворизује Бугарску у односу на Србију, руга се “златном добу српске демократије” (1903 - 1914.), “Царински рат” назива “свињским ратом”, у складу с “црно-жутом” “бечком” сликом света оптужује “Црну руку” за Сарајевски атентат, тврди како су Срби, после 1912, муслимане Старе Србије на силу преводили у православну веру, побили 20 хиљада Шиптара у Првом балканском рату. У Јасеновцу је страдало “од 50 до 80 хиљада Срба”... И наравно, онда долазе деведесете године 20. века: србски национализам буја, Меморандум САНУ, Милан Недић је Слободан Милошевић, на хиљаде Албанаца је побијено... И данас, каже Зундхаузен, постоји сукоб између “европске” и “националистичке” Србије, а најбољи примери наше затуцаности дати су у књизи “Философија паланке” Радомира Константиновића. За крај Спски философ Часлав Копривица то је све ово сажео: “Став англо – германског Запада према нама може се описати као перманентни ултиматум: или нам се уподобите, служите, или ћемо вас уништити." Став Русије никад није био такав; Русија нас је, кад год је могла, братски помагала. Зато Вучићева прича о Немачкој као нашој новој савезници пред одлазак код Владимира Путина звучи више него гротескно. Извор: Фонд стратешке културе/ Владимир Димитријевић
Бранко Вељковић: У име свих нас, обичних, пишем
Ја, обичан, у име свих нас обичних, за све њих, „необичне“,... самозване. Пишем.