Мејкап артиста, мастер мејкап уметник, доктор природне медицине - само су нека од звања на дипломама факултета и високих школа, које се представљају као стране, а потпуно су невидљиве у просветном систему Србије.
Студенти, фото: postgraduate.my
Ако се Министарству просвете, науке и технолошког развоја сами не пријаве да постоје и не затраже дозволу за рад, безбедни су од посета просветне инспекције. Не могу да их контролишу, јер нису део образовног система наше државе.Поједини нуде све могућности студирања - упис током целе године или неодређен број студијских година, немају образован кадар, а студенте од дипломе дели само број неплаћених рата за школарину. Има и оних који сарађују са озбиљним институцијама из иностранства којима су у Србији сарадници признати стручњаци, али свеједно требало би да имају акредитацију и дозволу за рад, како би могли да буду под инспекцијским надзором.На сајту Академије за естетику и козметику „Пјурити“ расписан је конкурс за упис наредне генерације студената. Са завршеним двогодишњим студијама стичу, наведено је, диплому израелског Коледжа за медицинску козметику, а након три године студирања добија се бечелор диплома америчког Јорк универзитета. Регистровани су у АПР, имају велики број предавача, али не и дозволу министарства.- Наш факултет је инострани, основан сарадњом високошкоске установе из Тел Авива и Јорк универзитета. Нисмо акредитовани у Србији, јер нас то не интересује - речено нам је на овој Академији. - Потражња за нашим кадровима је огромна и наши студенти могу да се запосле било где у свету.Слично је и са Институтом за естетику и козметологију „Артес“. Сарађују са једном француском институцијом и представљају се као висока школа, са једногодишњим и двогодишњим студијама. Образују естетичаре-козметичаре и шминкере, којима гарантују некадашњи шести степен стручне спреме.На списку институција које имају дозволу за рад, који је објавило Министарство просвете, нема ниједног страног факултета или високе школе.- Да би нека високошколска установа у Србији била легална мора да испуни услове прописане законом, а то значи дозвола за рад и акредитација - објашњава за „Новости“ Миодраг Поповић, проректор Универзитета у Београду. - Све остало је нелегално и законом би требало да буде забрањено да се називају факултетима, универзитетима и академијама.Како је рад нелегалан, додаје наш саговорник, ни тако стечене дипломе не могу да буду признате у Србији. Можда важе негде у иностранству, али у Србији не.- Пошто сви говоре да њихове дипломе важе у иностранству, волео бих да видим некога ко се у Великој Британији запослио са дипломом стеченом на одељењу британског универзитета у Србији - напомиње проф. Поповић.Прочитајте још:НЕСРЕЋНА МАЈКА: Срце ми каже да је монструм који је усмртио Тијану убио и моју Милицу!Црногорски хит: Русија нам није увела санкције!
Да је реч о нелегалним институцијама, слаже се и Велимир Тмушић, начелник Републичке просветне инспекције. Сви, каже, морају да имају акредитацију и дозволу за рад.- Страним факултетима не морају да траже акредитацију у Србији. Довољно је да приложе акредитацију из државе из које долазе и да са њим од Министарства просвете затраже дозволу за рад - напомиње Тмушић. - Све ван ове процедуре није легално. Тако су радила нека истурена одељења босанских факултета у Новом Пазару, која смо затворили.Студије које немају дозволу могу да контролишу на основу пријава и у сарадњи са другим државним органима, а не самостално. То ће, најављује, од јесени чинити још интензивније. Извор: Вечерње Новости
Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.Донације можете уплатити путем следећих линкова:
ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.
Бранко Вељковић: У име свих нас, обичних, пишем 
