Правда

У центру за лансирање НАСА свемирског програма у Кејп Каневералу, високи званичници агенције су са Симићем договорили коришћење дела као интерактивне инсталације у оквиру НАСА Кенеди центра и да се овим музичко-сценским догађајем обележи 25 година од лансирања Хабл телескопа, што је огромно признање српском композитору. Симић је за више од десет година стваралаштва за своја дела добијао подршку значајних институција и међународних организација. Наруџбине за његову музику долазиле су из Русије и Ватикана, и организација попут Уједињених нација. Такође је познат по ангажману на јачању интеркултурног и међурелигијског дијалога, бројним хуманитарним акцијама у којима је учествовао и сам покретао попут кампање за бесплатне културне садржаје посвећене старима, сиромашнима и хендикепиранима, под називом "Ноте из срца". У разговору је испричао да је то стога јер му је стало до још неких ствари осим до њега самог па чак и до музике коју јако воли, али мисли да она осим што људима чини живот лепшим, лакшим, занимљивијим, треба да буде и средство друштвених промена. Та огромна количина публицитета коју филм, музика, спорт, добијају пре свега захваљући медијима, може да се искористи да би се дао глас неким важнијим друштвеним иницијативама, потпуно је природна сарадња људи који имају глас и институција које имају мисију, у том смислу сарадња са УН је мени најближа", рекао је Симић који пет година сарађује са УН кроз разне иницијативе. Он је испричао да ће са својим ансамблом "Серафими" већ за неколико недеља направити концерт поводом Светског дана деце оболеле од рака. На Тргу републике пустиће балоне и одржати концерт да би скренули пажњу јавности на проблеме с којима се суочавају деца и њихови родитељи у моменту када се постави стравична дијагноза. - Таква дијагноза не мора да буде фатална, у развијеним земљама 80 посто деце се излечи ако се на време детектује болест а у неразвијеним 10 одсто. То је заправо кључни одговор на питање зашто се као музичар друштвено ангажујем, јер је могуће направити разлику између десет и осамдесет посто, истакао је Симић. Данас успешни млади композитор, Симић је са родитељима провео највећи део живота живећи паралелно, понекад и на четири адресе на различитим крајевима света што је каже утицало на његову отвореност према свету. Први покушај да нешто озбиљно мења био је почетком деведесетих када је покушао да организује заједничку молитву четири вероисповести у Сарајеву, православне, јеврејске, муслиманске и католичке, мислећи да такав чин може да пошље поруку да људи тамо желе да живе заједно, а не да се убијају међусобно. - То је била скроз и истина јер је било много мешовитих бракова у Босни и већем делу Југославије, наравно интереси неколицине су често снажнији од интереса већине, и онда добијемо ово што смо добили, оценио је Симић. Он сматра да је дар бавити се уметношћу, ако човек замисли чиме се све људи баве, рудари који одлазе километрима дубоко у земљу, а често се и не врате, лекари који се суочавају нон стоп са смрћу, болешћу, страшним стварима. Зато уметници имају неку врсту обавезе да дају више, јер су више од других даривани. -Већ је овештала она изрека Достојевског да ће лепота спасити свет, али уметност има ту мисију да спашава свет а са друге стране верујем да свако од нас може да спашава свет, од нас зависе ствари, како каже Талмуд: спаси једног човека и спасио си цео свет, рекао је Симић који сматра да ако се концентришемо на заједничке интерсе, да ћемо лакше остварити и појединачне.Наредно дело младог композитора биће посвећено очувању планете, припрема га за Конференцију о климатским променама које ће бити у децембру у Паризу.

Прочитајте још:

„Певај брате 2″ стото извођење

Сматра да је она јако важна иако може да звучи као унапред пропала мисија, као нешто што се већ дешасвало са Кјотом и Ослом и разноразним другим конференцијама које нису ништа донеле. - Не може да се оповргне чињеница да се зидови климатских промена, који утичу и на све друге факторе, као што је економија, безбедност, опстанак на земљи, заправо сужавају око нас вртоглавом брзином и да све оне шансе које смо можда имали раније и за које смо имали времена, све мање имамо јер су сви феномени подложни огромном убрзању времена у коме живимо, оценио је млади композитор чија је следећа композиција посвећена очувању планете. Извор: Курир