Удате жене би требале ову траву уочи Видовдана да ставе под јастук и шта сањају те ноћи, то ће им се и десити. Међутим, за девојке важи друго веровање. Оне би требале видову траву, парче хледа и мало соли да ставе под јастук.
Пре него што легну, треба да изговоре:
"Виде, Виде! Тако ти соли и хлеба, земље и неба, кажи ми ко ће ми бити суђен. Нека ми изађе на сан". Постоји још једно веровање, а то је да ће вам видова трава помоћи да кроз врло кратко време упознате будућег мужа. У селима под Фрушком гором, на пример, на празник изјутра сељаци су се умивали росом и при томе говорили: "Ој Видове, Видовдан, што ја очима видео, то ја рукама створио." Сличан обичај забележен је и код Банатских Хера. Тамо су мајке на Видовдан доводиле своје кћерке до плота, а ове би се обраћале свецу: "Видо, Видовдане, што год очима видим, све да знам радити." У неким су пак крајевима износили на видело своје тапије и облигације, у другим су вадили новац из касе и бројали га. Било је много поступака те врсте. Веровале су да ће се то и догодити, да ће им будући муж доћи у сан. У околини Власенице девојке су уочи празника брале видову траву и припремале још понешто. Наливале су воду у лонац који је купљен без погађања, затим узимале мало хлеба и соли, детелину са четири листа и једну тканицу коју би пребациле преко лонца. По завршеним припремама, девојка би пре спавања рекла: "Свети Виде и видова траво, отворите ми очи да видим свога суђенога. Ако је далеко, ево му детелина од четири крила, нека к мени долети; ако је гладан, ево му соли и хљеба, нека се наједе; ако је жедан, ево му воде, нека се напије; ако не може преко воде прећи, ево му ћуприје (мисли на тканицу), нека пређе." Према народним веровањима, већ у наредних неколико дана девојке ће упознати будућег мужа. Извор: Курир
