Правда

У временима без интернета, телевизије, чак и телефона, преношење информација било је непоуздано и изнад свега споро. Једини заиста ефикасан начин да до широких народних маса стигне вест о неком догађају била је фотографија. Знала је то и српска Врховна команда. Она је још на почетку рата, у септембру 1914. године саставила тим на челу са „првим српским фотографом" Ђорђем М. Богдановићем и послала их да овековече дешавања на фронту. Рад ових људи протегао се на четири ратне године и обухватио све ужасе и страдања са којима се српски народ суочио. Тако су настале неко од најчувенијих фотографија из Првог светског рата. Момчило Гаврић, најмлађи подофицир на свету Риста Марјановић, чувени српски фотограф, био је на челу групе која се, по молби Принца Александра II Карађоревића, бавила прикупљањем фотографија од заробљених и погинулих аустроугарских војника, када се открило да их они носе са собом као некакве морбидне сувенире, и да то није излован случај већ готово популарна пракса у редовима АУ јединица. Стравичне фотографије на којима су приказани аустроугарски војници како убијају српске затворенике, али и цивиле, послужиле су Србији да у светском мњењу докаже страдање и поткрепи своје захтеве за помоћ. Момчило Гаврић, најмлађи подофицир на свету Ова фотографија налази се у Српској кући на Крфу. Испод слике, стоји натпис: „Једанаестогодишњи артиљеријски поднаредник, најмлађи подофицир свих армија света у првом светском рату. Крф, 1916." Био је учесник Солунског фронта где је и рањен. После церске битке, 1914. године, са осам година је стекао чин каплара, а војвода Живојин Мишић га је на Кајмакчалану, 1916. године, у десетој години унапредио у чин поднаредника. Српски војник скида месо са угинулог коња Мало је странаца који су и у најтежим тренуцима у историји српског народа остали уз њега. Самсон Чернов, ратни фотограф и сниматељ руског порекла, један је од њих. Био је дописник руских новина. Ипак, није напустио Србију ни када је крах постао извесан. Са војском, државним врхом и добрим делом становништва, прешао је преко Албаније својим објективом вечно овековечивши страдање и патњу избеглица из Србије. Са колекцијом фотографија, Чернов по доласку на Крф путује у Лондон како би свет упознао са незапамћеном несрећном Србије. Краљ Петар на бојишту Фотографија је настала код Даросаве у Шумадији. Аутор је такође Самсон Чернов који је неуморно радио како би свет признао страдања Србије и послао помоћ. У марту 1918. отпутовао је у Њујорк и организовао изложбу фотографија. Током читавог боравка у Америци носио је униформу капетана српске војске. Изгубљени у снегу Фотографија Самсона Чернова објављена у албуму „Петогодишњи рат – Срби 1912-1916" у Лондону 1916. године. [caption id="attachment_448945" align="aligncenter" width="650"] Изгубљени у снегу (Фото: Архива)[/caption] Прелаз српске војске преко Везировог моста у Албанији Прелазак Врховне команде преко залеђеног Везировог моста на Белом Дриму овековечио је Риста Марјановић. [caption id="attachment_448946" align="aligncenter" width="653"] Прелаз српске војске преко Везировог моста у Албанији (Фото: Архива)[/caption] Око соколово/Српски војник-извиђач на Дрини/Извиђач Вероватно најпознатија фотографија из Првог светског рата „Око соколово" дело је Самсона Чернова. Обишла је свет и стигла чак и до далеког Јапана. Из погледа ратника који негде на Дрини пажљиво мотри напријатељске трупе, психолози су деценијама читали храброст, смелост и одлучност да се открију намере супротне стране и обавести команда. На фотографији је Драгутин Матић, коњаник и пешак у српској војсци који за своју славу деценијама није знао. [caption id="attachment_448940" align="aligncenter" width="619"] Српски војник-извиђач на Дрини (Фото: Архива)[/caption]

Прочитајте још:ПРОРОЧАНСТВО СТАРЦА ЈОНЕ: Пашће много крви, трећи светски рат је веома близу!НАЈСТРОЖЕ ЧУВАНА ТАЈНА О ТИТУ: Броз и Хитлер ишли у исти разред, прави Тито клао српску децу! (ФОТО)

Извор: dnevno.rs